Све мање пацијената у Србију код љекара

Према подацима Фонда здравственог осигурања РС, трошак лијечења пацијената из Српске у Србији лани је износио око 19,2 милиона КМ.

За прва два мјесеца ове године, истичу из Фонда, на лијечење у здравствене установе с друге стране Дрине упућено је 815 осигураника, за шта су из касе издвојена око 2,3 милиона КМ.

- Осигураници Фонда имају право на лијечење изван Српске када здравствене установе у Српској не могу да спроведу лијечење, односно када одређене здравствене услуге не пружају у овдашњим здравственим установама. Они тада буду упућивани у установе изван Српске са којима Фонд има потписане уговоре, углавном у Србију - казали су у Фонду.

Да би пацијенти остварили ово право, како су објаснили у Фонду, потребан је приједлог Универзитетског клиничког центра (УКЦ) РС, на основу којег стручна комисија Фонда доноси одлуку о оправданости лијечења изван Српске.

- Са рјешењем ФЗО осигураници у здравственим установама изван Српске плаћају само партиципацију уколико нису ослобођени ове обавезе, а уколико јесу, Фонд у потпуности финансира лијечење изван РС, на примјер за дјецу до 18 година, лица старија од 65 година, РВИ, пензионере са најнижом пензијом, обољеле од малигних болести и других тежих обољења - казали су у Фонду.

Када је у питању лијечење у Аустрији, Италији, Њемачкој и другим земљама, Фонд финансира онда када то није могуће ни у Србији, а на основу приједлога тамошње здравствене установе у којој је пацијент лијечен.

- Фонд од 2020. године и ова лијечења, такође, финансира у потпуности, односно пацијент плаћа само партиципацију ако није ослобођен плаћања те обавезе, уколико се ради о обољењима која су обухваћена Листом обољења која су дефинисана Правилником Министарства здравља и социјалне заштите - нагласили су у Фонду.

Национални координатор за превенцију кардиоваскуларних болести Душко Вулић рекао је за “Глас” да су грађани у Србију најчешће одлазили због кардиохируршких интервенција те да ће таквих случајева убудуће бити много мање, јер је у УКЦ-у РС почела да ради Клиника за кардиохирургију.

- У Србију ће, што се тиче кардиоваскуларних обољења, убудуће бити упућивани само компликовани случајеви, који се још код нас не могу рјешавати - казао је Вулић.

Додао је да је смртност од кардиоваскуларних обољења у Српској смањена за десет одсто у односу на послијератни период.

- Према подацима Свјетске здравствене организације више се не сврставамо међу земље са веома високим ризиком, као што су Србија, Црна Гора и Сјеверна Македонија, него са високим, а све захваљујући побољшању кардиоваскуларне заштите и спровођењу превентивних мјера - рекао је Вулић и додао да је некада у Српској било десет, а данас 50 кардиолога.

Да се из годину у годину смањује број пацијената који на лијечење одлазе изван Српске показују и ранији подаци према којима је 2019. лијечено 4.524 осигураника. Пандемија вируса корона отежала је процес одласка на лијечење у иностранство једно вријеме, али га није у потпуности зауставила. Тако се 2020. године у Србији лијечило 1.867 пацијената из Српске, а 2021. године 3.093 осигураника Фонда здравства.

Хуманитарне акције

Имајући у виду да породице обољелих имају трошкове и мимо самог лијечења изван граница Српске, као и за одређене потребе које нису обухваћене обавезним здравственим осигурањем, из Фонда здравственог осигурања апелују на организаторе хуманитарних акција да приликом њиховог организовања назначе за шта је новац потребан.

- Често се дешава да буду организоване акције за лијечења која ФЗО или Фонд солидарности “Душа дјеце” финансирају те јавност стиче погрешан утисак да се грађани лијече путем хуманитарних акција, чак и када та лијечења у потпуности финансирају надлежне институције - казали су у Фонду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.