Сваки дан из БиХ одлази 12 радника

Најтраженија занимања у Словенији била су возач, варилац, зидар, хидроизолатер, електроизолатер, док је у Њемачкој права помама за његоватељима са ових простора. Директор ове агенције Муамер Бандић каже да је на основу споразума од 2013. до краја фебруара ове године посао у Словенији добио 5.721, а у Њемачкој 1.850 радника из БиХ.

- Напомињемо да је овдје ријеч само о посредовању путем Агенције и да немамо податке о броју грађана који су на друге начине отишли да раде у неке друге државе, јер они немају ни обавезу да одлазак нама пријављују - казао је он.

И директор Агенције за посредовање при запошљавању "Спектар" Мирослав Вукајловић сматра да би подаци о људима који су "трбухом за крухом" отишли преко границе били далеко већи да имамо више споразума о запошљавању.

- Никада више наши људи нису одлазили него сада. На све начине покушавају да се домогну страних тржишта, гдје реално имају и више шансе да пронађу посао и боље су плаћени - казао је Вукајловић.

Према његовим ријечима, осим у Њемачку и Словенију,  становници из РС и БиХ кофере пакују и за скандинавске земље, Аустрију, Канаду, Француску, па чак и Аустралију.

- Интересантна је, али и веома забрињавајућа чињеница да стручњаци у области информационих технологија, који су на овим просторима добро плаћени, одлазе у иностранство како би радили - истиче Вукајловић.

Члан Удружења економиста РС SWOT Предраг Дудуковић каже да су незапосленост и ниске плате најчешћи разлози због којих људи одлазе преко границе.

- Радници из БиХ су стандардно добри радници и одувијек су ишли у Словенију да зарађују. С друге стране, Словенци желе доброг и обученог радника и из тог разлога их традиционално некако запошљавају - рекао је Дудуковић.

Он сматра да су занимања која су тражена у Словенији и другим земљама, тражена и код нас, али да постоји проблем јер млади неће да се школују и постану добре занатлије иако су потребни послодавцима.

- Иако имамо занатлија, они ће радије, нажалост, отићи преко границе јер су тамо боље плаћени - додао је Дудуковић.

Кључни проблем наше привреде, каже он, јесте то што бесплатно школујемо кадар за страно тржиште или за бирое.

- Школујемо ђаке и студенте, који нас потом напуштају и траже послове у другим државама, које ништа нису потрошиле за њихово образовање већ добијају бесплатно готове раднике - закључио је Дудуковић.

А да високошколске установе образују кадар који је потребан тржишту рада, а не да године и године по добијању дипломе проводе на бироима, залажу се и у асоцијацији "Академац", која настоји да повеже послодавце и факултете.

- Недостатак практичне наставе и огроман јаз између уписне политике и тржишта рада већ годинама доносе армију факултетлија непотребних послодавцима. Због тога је неопходно до краја године формирати савјете при јавним факултетима у РС и БиХ, чији ће задатак бити отклањање ових проблема - сматра пројект менаџер асоцијације "Академац" Анте Јурић-Маријановић.

Споразум са Србијом

У Сарајеву је крајем марта ове године потписан Протокол о спровођењу Споразума између Савјета министара БиХ и Србије о привременом запошљавању држављана БиХ у Србији и обрнуто.

Циљ протокола јесте да буде омогућено спровођење постојећег споразума о запошљавању грађана двије државе и да се на тај начин утиче на смањење незапослености у њима.

Прошла година

- 2.677 запослених у Словенији

- 870 запослених у Њемачкој

Од 2013. године до краја фебруара 2016. године

 - 5.721 запослени у Словенији

- 1.850 запослених у Њемачкој

Најтраженија занимања

У Словенији

- возач

- варилац

- зидар

- хидроизолатер 

- електроизолатер

У ЊЕМАЧКОЈ

- његоватељи

- ИТ стручњаци

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.