Штитећи њиве стављају животе на коцку

Међу "уловом" осим разних убојитих средства заосталих из протеклог, али и Другог свјетског рата, нашло се и на десетине ручних бомби које су несавјесни грађани постављали из само њима познатих разлога. 

Помоћник директора цивилне заштите за сектор деминирања Драган Кос прича да су се љетос у размаку од свега седам дана догодиле двије несреће у којима су угашена два живота, искључиво због људске неодговорности.

- У Приједору је крајем августа један шездесетогодишњак сам себе убио док је постављао препреку од ручне бомбе за дивље животиње. Наши деминери су нашли пет бомби које је поставио, а он је страдао постављајући шесту. Само неколико дана касније у Модричи је погинуо ловац када је у кукурузишту нагазио на намјерно постављену ручну бомбу - испричао је Кос. 

Појаснио је да се ради о личним залихама оружја које појединци чувају и апеловао на грађане да предају пушке, пиштоље, бомбе и другу муницију преосталу из рата. 

- Не могу докучити свијест људи који постављају бомбе. Знам да им је намјера да убију дивље животиње које желе да им поједу кукуруз, али да не размишљају о могућим посљедицама, то ми не може бити јасно. Као да немају представу о томе да ту може проћи нечије дијете - категоричан је Кос, који је додао да им главобољу задају и неодговорне особе које помјерају минске ознаке за опасност и свјесно угрожавају своје, али и туђе животе. 

Кос каже да, иако је посљедњи рат на подручју Српске завршен прије готово двије и по деценије, из воде и тла домаћем становништву и даље пријети на хиљаде убојитих средстава заосталих из протеклих ратова. 

- Минама је засуто око 200 квадратних километара РС, што чини један одсто територије Републике. Највише минских поља је на подручју Добоја, Теслића и Рогатице, због чега је угрожено око десет одсто становништва. Ове године смо уклонили око 300 комада мина из минских поља и чак десетак авио-бомби из Другог свјетског рата - казао је Кос. 

Додао је да се деминерски тимови на терену сусрећу са изузетно стресним ситуацијама и да су најгоре оне када неко страда. 

- Већина припадника нашег сектора је ратни кадар. У овом послу су већ 20 година и свачега су се нагледали, од страдалих колега до мртве дјеце. Безброј пута нас је само корак дијелио од стајања на мину, али тај стрес брже и лакше преживимо него када на терену налетимо на жртве. Најстреснија ситуација за мене лично било је деминирање Дебелог брда код Сарајева, гдје је страдало троје дјеце. Тај посао смо завршили 2001. године, али никада нисам заборавио слике на које сам наишао. То заиста потроши човјека - испричао је Кос и додао да је на подручју БиХ 80 деминера изгубило живот на радном задатку. 

Апеловао је на надлежне да донесу прописе који би деминерима омогућили да иду у пензију по привилегованим условима. 

- Имамо бенефицирани радни стаж и добијамо четири мјесеца на годину, али припадници наших редова иду у пензију по редовним условима које прописује Фонд ПИО, док полицајци то право стичу са 40 година радног стажа, без обзира на године старости. Искрено се надам да ће и деминерима бити омогућено тако нешто - навео је Кос. 

Неочекиване мине 

Драган Кос каже да је Центар за уклањање мина БиХ имао обавезу да дефинише сва минска поља на подручју земље, али да су у протеклом периоду наилазили не неочекиване мине, које нису биле заведене ни у каквој документацији. 

- Прије неколико година на подручју Брода смо нашли мину која није била у минском пољу. Налазила се у близини насељеног мјеста, поред пута који се користи. То су обично убојита средства одбачена без икакве документације, помјерана из некаквих разлога. Таквим средствима дефинишемо и ракете заостале из Другог свјетског рата, за које обично сазнамо на основу дојаве грађана - навео је Кос.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.