Српска корак ближе регистру донора органа
БАЊАЛУКА - Мукама пацијената којима је нови орган једина шанса за оздрављење ускоро би могао доћи крај, јер је Српска учинила још један корак ка формирању јединственог регистра давалаца људских органа.
Овај регистар само је један од задатака Одсјека за трансплантацију и биомедицину који је, како су истакли у Министарству здравља и социјалне заштите РС, припремио Акциони план за развој донирања и трансплантације људских органа, ткива и/или ћелија у Српској за период од 2021. до 2022. године.
У наредном периоду планира се, нагласили су у министарству, потписивање споразума о сарадњи са Италијанским националним центром за трансплантацију на пољу донације и трансплантације људских органа и ткива.
- Задатак одсјека, поред промоције трансплантације, јесте и формирање јединственог регистра давалаца људских органа, који су дали писани пристанак за узимање истих у случају своје смрти, ради уграђивања у тијело другог лица у сврху лијечења - казали су у министарству.
У плану је, како су додали, и ревизија Закона о трансплантацији људских органа и Закона о трансплантацији људских ткива и/или ћелија, као и именовање тимова за трансплантацију људских органа и ткива од умрлог даваоца.
- Такође, биће именован и тим за експлантацију људских органа и ткива од умрлог даваоца, те болнички координатори и замјеници - рекли су у Министарству здравља.
Неопходна ће, кажу, бити и едукација тимова, набавка потребне опреме, едукација становништва у вези са донирањем људских органа и ткива, едукација тимова породичне медицине и слично.
Једина могућност трансплантације у Српској сада је пресађивање бубрега, које се обавља од живог донора, и то само у Универзитетском клиничком центру (УКЦ) РС у Бањалуци.
Национални координатор за трансплантације РС Горан Топић истакао је да су у Српској до сада урађене 32 трансплантације од живог донора.
- По седам-осам трансплантација на годишњем нивоу радили смо прије короне. План нам је био да почнемо да радимо и по једну трансплантацију мјесечно, међутим, пандемија је зауставила све - казао је Топић.
Предсједник Удружења дијализираних, трансплантираних и хроничних бубрежних болесника РС Александар Радун истакао је да би постојање листе донора и могућност кадаверичне трансплантације спасли многе животе.
- Има много пацијената који на трансплантацију чекају и по неколико година, а чије је здравље сваким даном све више нарушено - казао је Радун.
Одсјек
Одсјек за трансплантацију и биомедицину формиран је прошле године доношењем новог Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста. У Министарству здравља су истакли да је на тај начин испуњен још један од услова за развој кадаверичне трансплантације, те оптималног давалаштва људских органа и ткива.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
