Слатки порез на чекању

Како су истакли из Министарства здравља и социјалне заштите Српске, али и Министарства финансија, још је рано говорити о увођењу овог пореза и код нас, због опречних ставова колико је он дјелотворан у пракси.

- Наше министарство прати јавно-здравствене мјере које поједине земље примјењују и анализира их како бисмо видјели колико су дјелотворне. Тек након тога моћи ћемо отворити ову причу и код нас, те конкретније се одредити о овом питању - истакла је службеник за односе са јавношћу из Министарства здравља и социјалне заштите РС Јелена Вујић.

У свијету се увелико води кампања за увођење акциза на све производе који могу да имају негативне посљедице по здравље. Кроз декларацију Уједињених нација из 2011. године, државама чланицама је сугерисано да опорезују све штетне намирнице, па тако и храну и сокове који садрже веће количине вјештачких заслађивача. Поједине земље, попут Француске, Норвешке, Мађарске, скандинавских земаља, а од недавно и Велика Британија, увеле су посебне таксе на шећер у безалкохолним пићима. Ова мјера је уведена како би се смањио број гојазних, обољелих од дијабетеса, али и смањила употреба газираних сокова код дјеце. 

Члан предсједништва европског огранка Интернационалне федерације за дијабетес професор Небојша Лалић мишљења је да је ову мјеру лакше спровести у богатијим друштвима.

- Нисам стручњак за економију, али постоји мишљење да је таква политика мање ефикасна у сиромашним земљама. Али, исто тако, сматрам да овакву мјеру треба примијенити у оквиру пореског система сваке земље - каже Лалић.

Према ријечима извршног директора Удружења економиста РС - СЊОТ Саше Грабовца евентуално увођење овог пореза и у РС имало би позитивне, али и негативне ефекте. Позитивно би се огледало у смањењу броја обољелих од дијабетеса, броја гојазних лица, али и смањењу каријеса код дјеце.

- Негативан аспект ове приче је што би овај порез вјероватно угрозио рад појединих предузећа из прехрамбене индустрије. Уколико се донесе одлука да се он и код нас уведе, мишљења сам да то не би требало на брзину радити, већ постепено, паралелно доносећи одређене пореске олакшице, којима би се растеретио рад ових предузећа, како би она што лакше и безболније пребродила још један намет - каже Грабовац.

БиХ је, иначе, једина земља у региону у којој, поред акциза на алкохол и дуванске производе, постоје и акцизе на безалкохолна пића, под којима се третирају и газирани сокови. Ова акциза се плаћа по литри безалкохолног пића и износи 0,10 КМ. За разлику од "класичног" пореза на шећер, гдје прикупљени новац иде у здравствени сектор, новац од прикупљених акциза у БиХ иде у буџетску потрошњу.

Иницијатива из РС

Из Министарства здравља напомињу да су у неколико наврата, као додатни извор финансирања здравства, заговарали измјене акцизних политика на дуван и алкохол.

- Нажалост, наши приједлози нису прошли. Поједини здравствени системи већ су одавно посегнули за мјером преусмјеравања пореза од акциза у здравствене фондове и то вођени логиком да онај ко свјесно угрожава своје здравље треба и више да издвоји за потенцијално лијечење - наводи Јелена Вујић, истичући да је одговорност за неусвајање таквог закона и одговарајућих подзаконских аката искључиво на партијама које партиципирају у власти на нивоу БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.