Слаба продаја потопила рибарство

Подаци су то Републичког завода за статистику РС, гдје наводе да је на основу годишњег извјештаја о аквакултури у пастрмским рибњацима производња лани била мања за 29 одсто, а она чини око 70 одсто од укупно произведене рибе, док остале рибе чине тек четири одсто.

Пад производње рибе узроковао је повећање цијене па је риба у посљедњих годину дана и поскупјела.

“Што се тиче продаје рибе којом се бавим, она се смањила и за 100 одсто. Веома је висока цијена рибе у РС. У Србији је у односу на Бијељину 20 одсто јефтинија риба”, кажу у бијељинској рибарници “Жељко”.

Напомињу да је шаран прошле године био седам, а сада кошта девет КМ по килограму, док је у Србији цијена у продаји 6,5 КМ, а код нас у набавци седам.

Истичу да пред славе људи из Бијељине иду у Србију да набаве рибу.

“Вјероватно су смањили производњу ако риба не иде. Залеђена риба није поскупјела, али она се слабије продаје. Да не радим други посао, не бих могао живјети од продаје рибе”, каже власник ове рибарнице.

Славко Стевановић, секретар Удружења за пољопривреду, водопривреду, рибарство, прехрамбену и дуванску индустрију у Привредној комори РС, каже да риба има своје сезоне, а продаја зависи од потреба и навика. Како каже, проблем је смањена производња рибе, која је узроковала пораст цијене.

“Некад је пастрмка била осам КМ, а шаран пет до шест, а сада су цијене исте. Смањена производња траје неких пет година, а онда је то узроковало повећање цијена и уназад неких годину дана дошло је до поскупљења због смањене понуде”, каже Стевановић.

Истиче да су мали подстицаји за произвођаче рибе, а када се у производњи шаранске рибе ограничи подстицај, не исплати се производити велике количине рибе.

“Указивали смо на проблем подстицаја у рибарству, али до данас није ништа измијењено па се произвођачи шаранске рибе прилагођавају, док произвођачи пастрмске рибе траже излаз у извозу и ту успијевају”, каже Стевановић.

Ненад Шибаревић, власник рибњака из Бањалуке, каже да је суштина проблема у томе што су код нас 12 пута мањи подстицаји него у Европи и да је то ниско профитабилно занимање код нас.

“Они који су приватизовали Саничане и Прњавор мислили су да ту има пуно пара и онда су видјели да су ту мале марже и мала зарада и без помоћи ресорног министарства нема опстанка. Центар за развој и унапређење села Бањалука донекле води рачуна о нама који производимо рибу, али то је неисплативо у односу на, рецимо, увоз воћа и поврћа”, рекао је Шибаревић, који има три рибњака шарана.

Истиче да је потражња рибе велика у посту, али наш народ нема навику да једе рибу мимо поста.

“Шаран је поскупио, прије неколико година био је четири до пет КМ по килограму, а сад је по осам или девет КМ због мањка”, додаје он.

Проблема у производњи, али ни продаји рибе, са друге стране, немају шиповачки рибњаци, који раде пуном паром.

“Ми с пастрмком одлично радимо, једино што је она поскупјела са осам на девет КМ”, кажу у рибњаку “Тривунчић”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.