Шкрбић: Нерационална употреба антибиотика довела до резистенције
ДОБОЈ - Лутања у проналажењу терапијских одговора на ковид 19 довела су до повећане употребе антибиотика и до 40 одсто у болничким и ванболничким условима, а њихова нерационална примјена условила је развој резистенције на лијекове, неочекиване инфекције и велики број нежељених реакција на медикаменте, рекао је данас професор на Медицинском факултету у Бањалуци Ранко Шкрбић.
"Било је ту и публикација које су унијеле пометњу широм свијета, које су биле недоказане, а у ситуацији када нисте имали шта да дате, људи су почели давати антибиотике који уопште нису намијењени за вирусне инфекције", рекао је Шкрбић новинарима у Добоју, гдје је одржао предавања о теми "Посљедице примјене антибиотика и антимикробна резистенција".
Шкрбић је указао да љекар уобичајено даје антибиотик због неке суперинфекције или бактеријске инфекције која би се можда могла накалемити на вирусну, а таквих је свега три одсто.
Он је навео да се о овом проблему мора причати у стручној јавности, због чега је вечерас у Добоју и организовано ово предавање. Шкрбић је нагласио да антибиотици нису бомбоне и да их љекари морају прописати за тачно утврђену клиничку слику, те поручио да је на легислативи да истражи да ли фармаколози дају грађанима антибиотике без одговарајућег љекарског рецепта.
Професор на Медицинском факултету у Фочи Драгана Соколовић упозорила је да је пандемија вируса корона само нагласила дугогодишњу нерационалну примјену антибиотика упркос упозорењима стручњака и поручила да су антибиотици лијекови искључиво за бактеријске инфекције, али не и за вирусне.
Она је указала на потребу сталне едукације љекара, али и пацијената да антибиотик није антипиретик, није аналгетик, односно није лијек који снижава температуру или елиминише бол.
"Ми смо се надали открићу нових антибиотика до којих није дошло, а резистенција на постојеће антибиотике се ширила", рекла је Соколовићева и упозорила да се у таквим околностима може доћи у ситуацију да људи почну умирати од баналних инфекција, због недостатка одговарајућег лијека.
Она је ацинетобактер издвојила као високомултирезистентну бактерију за коју постоји само један антибиотик који се може укључити у терапију. Стручно предавање "Посљедице примјене антибиотика и антимикробна резистенција" организовали су добојска Болница "Свети апостол Лука" и Дом здравља Добој.
Замјеник директора Болнице Синиша Марић рекао је да је и у овој здравственој установи уочена резистентност и нерационална употреба антибиотика, посебно у периоду пандемије вируса корона, те да то треба смањити. Начелник Службе за инфектологију добојске болнице Свјетлана Аџић навела је да се ковид 19 као вирусна болест не лијечи антибиотицима, изузев у одређеним ситуацијама када су вирусне упале плућа пратиле бактеријске.
"Значи, када смо имали мијешану инфекцију. Радило се о врло комплексним пацијентима који нису боловали само од једне болести, већ и других стања и коморбидитета", указала је Аџићева.
Директор Дома здравља Добој Владимир Марковић задовољан је што је коначно почело да се прича о овој теми како би љекари размијенили и унаприједили своја сазнања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
