Са једном дипломом три заната у рукама

То, као и још многи други новитети обухваћени су стандардизацијом 54 од 106 занимања у 13 струка. Листа од 106 занимања усвојена је на основу Уредбе о стандардима занимања, коју је донијела Влада Републике Српске с циљем образовања кадрова који су потребни тржишту рада.

За стандардизацију занимања, у коју је, између осталих, укључена и пословна заједница, задужен је Републички педагошки завод.

Према ријечима директора овог завода Предрага Дамјановића, прије израде стандарда занимања урађена је ревизија, тако да је дошло до спајања више занимања у једно.

- Поред смјерова агропроизвођач и бравар-заваривач, који остају занимања трећег степена, биће спојени армирач и бетонирац, као и зубарски и стоматолошки техничар. Такође, у новој школској години умјесто занимања обућар уводи се модни обућар, као и нови смјер техничар моделар обуће - казао је Дамјановић.

Додао је да неких занимања више неће бити, а то су техничар моторних возила и ваздухоплови техничар.

- Стандардизација занимања је рађена са пословном заједницом, чија обавеза је била да, прије свега, направи профил занимања, којим је, између осталог, прецизирано тачно радно мјесто - рекао је Дамјановић.

Сљедећи корак је, истакао је Дамјановић, иновација наставног плана и програма за 54 занимања за које су урађени стандарди како би били у примјени од наредне школске године. План је, додаје Дамјановић, да стандардизација и преостала 52 занимања буде урађена ове године.

Предсједник Уније удружења привредника РС Саша Тривић рекао је да је направљена анализа занимања, од промјена у техници и технологији до вјештина које ђаци треба да стичу. 

- Кад завршимо стандардизацију свих занимања, онда ћемо створити услове за озбиљну реформу средњошколског образовања, како би било заустављено или бар смањено школовање профила који нису потребни тржишту рада - казао је Тривић.

Додао је да су највише потребни профили у производњи, на примјер у металском сектору, пољопривреди и другим областима, све зависно од регије. С друге стране, Тривић каже да су до сада неке школе у Српској образовале профиле ученика који нису потребни тржишту рада, као што су ковачи, хемијски техничари, рудари, јер више не постоје фабрике попут “Инцела” и “Униса”.

Предсједник Актива директора средњих школа на подручју бањалучке регије Љубан Бајић каже да је, као је у питању образовање, најважније ићи у корак са временом.

- Образовање је стални процес реформи. Школе су ту да се прилагоде промјенама и изведу кадар потребан тржишту рада - казао је Бајић.

План уписа

Све средње школе на подручју Српске још крајем прошле године доставиле су Министарству просвјете и културе своје приједлоге уписа у средње школе у наредној школској години. Приједлози школа се разликују од мјеста до мјеста, па је тако Средњошколски центар “Голуб Куреш” у Билећи, на захтјев послодаваца, од министарства затражио увођење нових занимања као што је ЦНЦ и агротуристички техничар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.