Ријеке све плиће, пријети помор рибе

Милијана Латиновић, М. В.
Ријеке све плиће, пријети помор рибе

Бањалука - Ријеке у Српској због суше и недостатка падавина биљеже ниске водостаје што доводи до помора рибе, а рибари процјењују да је рибљи фонд преполовљен.

Из Републичког хидрометеоролошког завода су потврдили да водостаји ријека опадају, те да најниже водостаје биљеже Уна код Новог Града, Сана у Приједору и Босна у Добоју.

- У протеклих неколико дана најкритичнија ситуација била је на ријеци Сани код Приједора која је достизала свој историјски минимум од минус 21 центиметар - рекли су у Хидрометеоролошком заводу РС.

Потпредсједник Спортског риболовног друштва "Приједор" Љубомир Раданов каже да су екстремно високе температуре утицале на смањење нивоа ријеке Сане и повлачење рибе.

- И оно што смо имали рибе повукло се у дубље токове, јер је Сана на овом дијелу затрпана блатом, водостај плитак и риба иде даље да би преживјела - рекао је Раданов.

Секретар Спортско риболовног удружења "Босна" у Добоју, Здравко Радић рекао је да суша која мјесецима траје угрожава комплетну флору и фауну, па тако и рибљи свијет.

- Имали смо мање поморе рибе у лијевој и десној притоци Босне, ријекама Руданка и Лукавица, до којег је дошло због ниског водостаја и загађења - казао је Радић.

Он додаје да ситуацију отежавају и несавјесни појединци копањем шљунка и неконтролисаним вађењем рибе.

- Ако суша потраје нестаће кисеоника. Отпада у ријекама има на тоне и посљедица таквог стања биће помор рибе. И сада је ситуација лоша, риба једва преживљава - упозорио је Радић.

Додаје да је ријека Босна била богата мреном, сомом, смуђем и штуком, али да је из године у годину рибе све мање.

Члан риболовног друштва "Дрина" Братунца, Бранко Филиповић каже да стање рибљег фонда забрињавајуће.

- Ниво Дрине се стабилизује, али велики дио рибље млађи је трајно изгубљен. Томе је допринио и рад хидроелектране "Бајина Башта", због чега је долазило до наглих промјена нивоа ријеке и угинућа рибе -  рекао је Филиповић.

Он додаје да не памти када су температуре биле овако високе дужи временски период, нити да је водостај Дрине био нижи.

У Спортско риболовном друштву у Бањалуци истичу да рибе у Врбасу угрожавају загађивачи.

- Протеклих дана имали смо мањи помор рибе у Врбасу код Траписта, а надлежна инспекција ће утврдити шта се тачно десило -  рекао је секретар друштва Андрија Жунић.

Рибари које смо затекли на овој локацији рекли су нам да су из Челинца и да пецају овдје јер је Врбања скоро пресушила.

- Рибљи фонд је преполовљен, Врбање скоро и да нема, а и овдје је ситуација критична - рекао је члан Удружења спортског риболова из Челинца Радован Јуришић.

Мјештани Челинца које смо затекли како с невјерицом с моста гледају у ријеку, само одмахују главом, кажу не памте овако плитко корито Врбање.

- Шта да вам причам, видите како је. До сад је бар било ракова, а сад нити има рибе ни ракова - каже један мјештанин.

Суша и недостатак воде узеле су данак и у ријеци Босни код Сарајева. Потпредсједник Удружења "Бистро" Сенад Капо рекао је да је до помора рибе дошло код водозахвата на Бачеву, дијелу који риболовци зову Мала Босна.

- Ријека једва има примјетан ток. На све то дошло је до излијевања фекалних вода у ријеку, тако да је око 90 одсто рибљег фонда у овом дијелу уништено - рекао је Капо.

Кечига

Секретар спортско-риболовног друштва "Амур" из Градишке Слободан Голић каже да је ријека Сава ниска у љетњем периоду, али то није утицало на смањење рибљег фонда.

- Прошлогодишње поплаве су донијеле велике количине шарана из рибњака у Саву, тако да никада нисмо имали богатији рибљи фонд. Ове године има и кечиге, које десет година није било у Сави - казао је Голић.

 

Водостаји ријека у РС измјерени у петак (мјере у центиметрима)

Босна  - Добој:       - 148 (опада)

Врбас -  Бањалука:    97  (опада)

Дрина – Фоча:           8   (стагнира)

Сава - Градишка:      - 29 (расте)

Сана - Приједор:      -16 (опада)

Уна - Нови Град:       -18 (опада)

Врбања - Врбања:      21  (стагнира)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана