Регион увидио предности легалног приређивања игара на срећу

Закупљен простор
Регион увидио предности легалног приређивања игара на срећу

Албанија је поништила одлуку Закона из 2019. године којом су укинуте и затворене све кладионице на територији ове републике! Парламент Албаније је са 72 гласа “за” и само два против, укинуо забрану приређивања игара на срећу из 2019.

Одлука је донесена на приједлог Европске комисије с циљем сузбијања црног тржишта, подизања нивоа буџетских прихода и обезбијеђивања транспарентности у овој економској ђелатности.

Још једном се показало да су напрасне одлуке о затварању кладионица само популистичке и контрапродуктивне, односно да се у пракси ништа не мијења – клађење се наставља, али кроз неуређено црно тржиште. То неминовно доводи до пораста стопе криминала, а држава остаје без милиона од пореза легалних приређивача на срећу.

На приједлог Европске комисије, која је више пута указивала на ове проблеме, Албанија је поново омогућила легално приређивање игара на срећу. Схватили су да су забрана и ограничавање лош потез који на дуже стазе ништа не рјешавају и само доводе до још већих проблема.

Одлука највишег законодавног тијела резултат је вишегодишње дебате стручњака, економских аналитичара и политичких групација, које су континуирано указивале на проблем црног тржишта и већи број случајева “прања новца”.

Владајућа Социјалистичка партија нада се да ће нова регулатива успјети да подигне ниво јавних прихода и подигне ниво улагања у спортска удружења у Албанији.

НАЈВЕЋЕ УПЛАТЕ У БУЏЕТ ОД ИНДУСТРИЈЕ ИГАРА НА СРЕЋУ

Индустрија игара на срећу је једна од најбоље регулисаних у нашој земљи, а од ње се сливају највеће уплате у буџет Републике Српске.

Приходи накнада приређивања игара на срећу у буџету Републике Српске прошле године износили су 124 милиона КМ! На годишњем нивоу би од тог новца могло да се изгради неколико школа или домова здравља.

То су, дакле, највеће уплате које се сливају у државну касу, имајући у виду да се плаћају намети по основу већег броја пореских облика. За беттинг индустрију је, рецимо, специфична накнада за приређивање и одобрење игара на срећу, коју друге ђелатности не плаћају. Услијед промјене закона и повећања накнада, приливи буџета по овом основу су практично вишеструко увећани за протелих неколико година чак и у условима короне.

Приход од накнада за приређивање игара на срећу, наградних и забавних игара и пореза на добитке од игара на срећу у 2022. години био је око 95 милиона КМ, а у години раније око 68 милиона КМ. Овај раст прихода у републичкој каси из године у годину најбоље свједочи о томе колико је ово растућа индустрија и колико је значајна за републички буџет.

У Републици Српској раде 804 кладионице којима управља 20 компанија. Једна од најбрже растућих индустрија у Републици Српској директно запошљава готово 10.000 радника, а та бројка је и много већа, имајући у виду да сарађују и са бројним другим секторима.

Када се узму у обзир и чланови породица запослених, од беттинг индуструје у нашој земљи директно и индиректно живи више 40.000 људи, што је еквивалентно популацији просјечне општине или града у Српској!

МИЛИОНСКА УЛАГАЊА У ЗАЈЕДНИЦУ

Компаније из ове области на годишњем нивоу издвајају и милионске износе за друштвено одговорне акције и улагање у развој заједнице. Подршку упућују здравственом систему, културним установама и манифестацијама, борби за екологију и здравије окружење, економском оснаживању жртава породичног насиља, младим талентима, хуманитарним организацијама и појединцима којима је то најпотребније...

Компаније из ове гране су и највећа подршка домаћем спорту. Када се узме у обзир да готово не постоји премијерлигаш или прволигаш који нема беттинг спонзора, закључује се да наша земља нимало не заостаје за европским трендовима. Годишња инвестиција компанија из ове области у домаћи спорт премашује милионе марака, док укупни договорени уговори премашују десетине милиона марака.

Ацоцијација легалних приређивача игара на срећу (АЛПИС)

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана