Ранковић: 43 одсто жена се одриче насљедства у корист брата

Танјуг
Foto: Скриншот

БЕОГРАД - Политиколог Женског удружења колубарског округа Катарина Ранковић изјавила је данас да се чак 43 посто жена одриче насљедства у корист брата, док је у случају мушкараца то у свега 0,5 одсто случајева.

Гостујући на ТВ К1, Ранковић је рекла да су, кроз кампању коју води то удружење, сазнали смо да је проблем много дубљи од тога што се само жене одричу свог дијела имовине, већ да се оне другачије третирају у оквиру породице и да тај чин одрицања често није добровољан.

„Оне не одлучују саме о том одрицању, а њихов чин добре воље да се одрекну у корист свог брата, уколико он живи на тој имовини, се и подразумева“, истакла је Ранковић.

Она је упозорила жене и на веома важан податак који мало њих зна, а то је да, уколико се одрекну имовине, жене губе право на социјалну помоћ.

„По нашој пракси се показало да жене не знају за то, да губе права на социјална давања и то на јако пуно година. Уколико се одрекнемо имовине од 25 хиљада евра, то ће бити губљења права на социјалну помоћ око 27 година. Жене најчешће сазнају за тај члан закона када дођу да траже социјалну помоћ од државе. Битно је да знамо и да то што ћемо испасти добра жена или ћерка, сутра може да штети нама и нашој породици“, поручила је Ранковић.

Она је додала да жене често одрастају с уверењем да ће се удати и имати мужевљеву имовину, што заправо није тачно, јер кућа у коју дођу није имовина која се дијели приликом развода, већ мужевљева наслијеђена имовина која се не дијели.

Ранковић је рекла да, посебно у данашње вријеме, та имовина представља и осјећај неке сигурности, посебно ако знамо да жене раде за мање плате од мушкараца, да чешће преузимају бригу о породици и да се одричу.

„Теже нам је и да стекнемо. А ако можемо из наше примарне породице да добијемо ту неку врсту сигурности, опет се сматра да не треба да је прихватимо, јер се сматра да смо женска деца која ће се удати и бити у туђој кући“, констатовала је Ранковић.

Додала је да жене тај став носе из примарне породице.

„Ако одрастате тако да треба да се одрекнете наследства, вама ће то некако бити нормално и нећете се двоумити око те одлуке, већ ћете поштовати одлуку породице. Често је случај да морате да бирате између имовине и породице, односно брата који ће рећи да му се више не обраћате и прекине контакт, уколико прихватите свој део наслеђа“, навела је Ранковић.

Говорећи о 25 одсто случајева где су жене власници имовине, она је рекла да су

жене власници углавном имовине мање вриједности.

„Жене су углавном власнице земље која нема неку велику вредност. То нису неки стамбени објекти који имају примарну вредност за живљење. Када говоримо и о тој расподели наследства, куће и стамбене објекте које имају неку вредност, узимају мушкарци, док жене добијају неке мање битне делове“, констатовала је Ранковић.

Адвокат Ахмед Делимеђац рекао је за К1 да таква ситуација са наслеђивањем вуче корене из незаконске регулативе, док је Закон о наслеђивању у Србији је један од најбољих закона, који је претрпео најмање измена.

„Закон је врло коректан, правичан и није дискриминаторан. Не прави никакву разлику између женских и мушких наследника“, истиче Делимеђац.

Он каже да се жене одричу имовине у корист своје браће, јер је то ствар обичаја који су у складу са нашим менталитетом.

„Код нас се подразумева да жена треба да се одрекне имовине у корист брата. Та традиција потиче још из доба шеријатског права, где је постојао мираз који је предвиђао да се жени након удаје додели неки део имовине, где она након тога губи сва права наслеђа породице. Код нас је уобичајено, подразумева се и очекује се од жена које су иначе инфериорније у нашем друштву, да се одрекну у корист брата. То је ствар традиције, културе и недостатка културе код нас“, објашњава Делимеђац.

Он упозорава да, уколико се жена предомисли и жели да поврати свој дио имовине које се одрекла у корист брата, не може то да уради, јер је насљедничка изјава неопозива.

Такође, адвокат упозорава да оставинске расправе озбиљно нарушавају односе у породици.

„Да не претерам, али сигурно у 90 одсто случајева. Све те расправе које дођу до суда, готово увек поремете трајно односе у породици. Чим се појаве две стране које заступају интересе око имовине, ту нема поправљања односа. У суштини, ту се показује дисфункционалност тих породица.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана