Пшеница опет издала, ратари на јесен скраћују бразду

Анита Јанковић-Речевић
Пшеница опет издала, ратари на јесен скраћују бразду

Бањалука - Производња хљебног жита ни овог љета није испунила очекивања ратара у Српској, који су са поља пожњели далеко мање пшенице него лани, а иако је откупна цијена за који фенинг виша од прошлогодишње, тврде је и даље ниска и да и ове сезоне сабирају губитке због чега за јесен најављују краћу бразду.

Произвођачи хљебног жита истичу да не памте када је производња пшенице у Српској посљедњи пут била исплатива. Када им временски услови иду наруку и произведу знатне количине, кажу, изда квалитет и цијена, а када закажу приноси ни нешто виша цијена не доноси профит.

Наводе да се ове године приноси пшенице крећу од 3,5 до пет тона по хектару, а просјечна откупна цијена од 28 до 31 фенинг, док су лани са њива пожњети око седам тона жита за које су добијали 25 фенинга по килограму.

Предсједник удружења пољопривредника “Села Семберије” Бошко Радић истиче да упркос томе што је ресорно министарство предлагало цијену од 35 фенинга по килограму хљебног жита, до тог износа нису успјели доћи.

- Млинари, нажалост, цијену одређују по сопственом нахођењу. Њих не занимају ни препопруке, ни потребе пољопривредника. Иако је жетва завршена прије петнаестак дана, нема ни много купаца и продаја иде прилично успорено. Поједини произвођачи су успјели нешто продати, али углавном је ријеч о мањим количинама које су откупили млинови из ФБиХ. Остало смо лагеровали и чекамо боље дане - рекао је Радић и појаснио да су овогодишњи род и квалитет пшенице подбацили због временских неприлика, јер су током фазе наливања зрна температуре данима биле високе. Радић тврди да је производња пшенице из године у годину све неисплативија, те да ће ратари морати окретати новим, хибридним сортама које гарантују већи квалитет и приносе.

- Ако ове године не буде подстицаја од пет фенинга по килограму продате и произведене пшенице, како се најављује, бићемо у великом проблему и минису. Све више људи ће одустајати од производње и може се очекивати  да на јесен буду засијане далеко мање површине. Спасити нас може само ресорно министарство ако повећа подстицаје - казао је Радић.

Упркос слабој потражњи, семберски пољопривредник Љубо Малетић овогодишњи род је успио продати по цијени од 30 фенинга по килограму.

- Чуо сам да неки млинари плаћају и 33 фенинга, али нисам добио такву понуду. Ово је још једна у низу лоших година за нас произвођаче, јер осим ниске цијене, приноси су достизали максимално пет тона по хектару и то на плодном тлу, а подбацио је и квалитет  - жали се Малетић.

Власник фирме “Зелен гај” из Градишке Ранко Сарајлић откупну цијену пшенице оцијенио је као срамно ниску, наводећи да ни ове године нема говора о било каквом профиту ратара.

- Произведено жито ћу користити за потребе своје фарме, не пада ми на памет да га продајем по овако ниској цијени. Домаћу производњу ће дотући увозници репромтеријала који током сјетве нуде сјемена и ђубриво по високим цијенама на одгођено плаћање, а онда откупљују жито за мале паре - рекао је Сарајлић.

 Предсједник удружења млинара РС Зоран Кос наводи да је откуп пшенице слободан и да сваки млинар сам одређује која цијена му је исплатива.

- Не откупљујем домаћу пшеницу јер не задовољава квалитетом. Увозим пшеницу из иностранства и плаћам је од 160 до 190 евра по тони, у зависности од квалитета - казао је Кос.

Количине

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС истичу да је

просјечна производња пшенице у Српској, у посљедњих десет година, 155.000 тона, што је испод количина које су потребне за задовољење потреба млинско-пекарске индустрије, које се процјењују на 230.000 тона.

- У  јесењој сјетви прошле године, пшеница је засијана на око 45.158 хектара, а процијењена вриједност производње је 61,3 КМ милиона КМ – рекли су у Министарству пољопривреде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана