Први кораци добри, продубити реформе

Одбор за реформу привредног система РС припремио је радне верзије измјена 11 закона чији је циљ јачање привреде и запошљавање, а једна од најважнијих мјера је смањење збирне стопе доприноса на рад са 33 на 31,6 одсто. Међу најважнијим промјенама је и доношење закона о роковима измирења новчаних обавеза, измјена Закона о порезу на добит, те подношење иницијативе за измјену Закона о акцизама како би дио прихода од акциза на дуван и цигарете био преусмјерен за фондове здравства и измјена Закона о ПДВ-у која би подразумијевала увођење ниже пореске стопе за животне намирнице.

Предсједник Привредне коморе РС Борко Ђурић каже да је добродошло смањење доприноса, али да је тешко рећи колико ће најављене мјере бити растерећење за привреду с обзиром на то да се назире повећање опште стопе ПДВ-а.

- Куповна моћ грађана је ниска, тако да би повећање стопе ПДВ-а неминовно ишло преко леђа привредника. У сваком случају, добро је што се почело радити и што има позитивних помака. Нисмо ни очекивали да имамо превелике ефекте у једној години - нагласио је Ђурић и додао да је, када је у питању закон о измирењу новчаних обавеза, неопходно да рокови плаћања не буду дужи за јавни него за приватни сектор.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић каже да је велика ствар смањење стопе доприноса, али да реформа подразумијева још крупније кораке.

- Не сматрам да је реформа само смањење доприноса за 1,4 одсто. То је недовољно и могло је бити знатније - нагласио је Шкребић.

Он је додао да је мјера која се односи на рокове измирења новчаних обавеза једна од бољих и да је била неопходна како би била уведена финансијска дисциплина.

- Ако би сви плаћали обавезе на вријеме, и порези би могли бити мањи. Унија удружења послодаваца ће настојати да се бори против лоших послодаваца који не плаћају обавезе јер ако тражимо нека права, морамо имати и обавезе. Наравно, то тражимо и од државних институција, прије свега Фонда здравственог осигурања који би требало на вријеме да измирује обавезе према привредницима за боловање - рекао је Шкребић.

Члан Удружења економиста РС SWOT Предраг Дудуковић каже да најављене мјере представљају добар, али симболичан почетак. Казао је да је велики проблем што се нигдје не говори о смањењу парафискалних намета. Према његовом мишљењу, смањење стопе доприноса неће имати много позитивних ефеката. Он сматра да би боље било 53 милиона КМ, колико се процјењује да ће остати привреди по том основу, утрошити за субвенцију запошљавања радника. Казао је да би се тим износом могло финансирати запошљавање најмање 5.000 радника, што би дало далеко веће ефекте.

- Најбољи дио ових мјера је укидање пореза на дивиденду јер ће то вјероватно допринијети да се фирме које су одлазиле одавде врате. Такође, врло битан је закон о роковима измирења обавеза - додао је Дудуковић.

Један од проблема на које привредници константно упозоравају је и гломазна и неефикасна јавна управа. Радна група за реформу јавне управе при Одбору за реформу јавног сектора РС одржала је јуче стручне консултације о искуствима чланица ЕУ у реформским процесима у овом сектору. Међународни експерт у области јавне управе из Словеније Грегор Вирант рекао је да јавна управа мора бити професионална, односно да се запошљавање базира на стручности, а не политичкој лојалности.

- Такође, јавна управа не смије бити препрека привредном развоју, већ мора да га подржава. Словенија је у јавној управи од 2005. године смањила број радника за 13 одсто, а радили смо то углавном природним одливом, односно нисмо запошљавали нове раднике након што неки оду у пензију. Сигуран сам да се то може примијенити и у РС - рекао је Вирант.

Министар управе и локалне самоуправе РС Лејла Решић казала је да је у РС урађено много у области реформе јавне управе.

- Опредјељење Владе није смањење броја радника нити смањење плата, већ да видимо да ли су нам потребни одређени описи послова који се вуку из ранијег периода и система - рекла је Решићева.

Предсједник Синдиката управе РС Томислав Врховац истакао је да би искуства Словеније требало примијенити и у РС и на безболан начин спровести ову реформу. Директор Привредне коморе РС Драгица Ристић рекла је да пословна заједница од реформе очекује ефикаснију јавну управу, која је сервис и грађана и привреде.

Ђокић

Министар индустрије, енергетике и рударства РС Петар Ђокић рекао је да је циљ привредних реформи реализација Економске политике РС за 2015. годину, односно омогућавање већег економског раста. Он је нагласио да ће бројне активности бити започете у овој, али ће дио тих активности бити пренесен и у наредне године, јер је немогуће спровести свеобухватну и по садржају захтјевну реформу у једној години.

Збирна стопа доприноса у РС и земљама у окружењу у 2014. години

Македонија 30,4%

РС             33%

Црна Гора 34%

Србија       37,8%

Хрватска   37,2%

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.