Посла у воћњацима има и за мигранте

Пољопривредници поручују да би, осим дневнице, понудили и смјештај и храну свима који покажу спремност да раде у воћњацима. Ништа лошије услове не нуде ни они воћари који у илегалним усељеницима виде рјешење за недостатак домаће радне снаге. Међутим, надлежни увјеравају да мигранти не желе да беру воће у БиХ, већ да се докопају западне Европе.

Предсједник Удружења воћара Републике Српске Драгоја Дојчиновић каже да је спреман да ангажује мигранте у свом воћњаку.

- Не видим зашто би њихово ангажовање било коме представљало проблем, поготово када се зна да Хрватска ангажује 6.000 људи, чак из Индије, који долазе на сезонски рад у њихове воћњаке. Уколико би ти мигранти хтјели да раде, чекају их исти услови као и остале. Дневница је од 35 до 40 марака уз два оброка, кафу, а негдје и обезбијеђен превоз и смјештај - рекао је Дојчиновић.

Он је прецизирао да берба крушке креће почетком августа и да треба да буде завршена до краја тог мјесеца, када почиње берба јабуке.

- Када на ред дође брање јабука, требаће нам радника као никада до сада. Требаће нам више хиљада радника за бербу која ће трајати до два и по мјесеца - рекао је Дојчиновић.

Министар безбједности БиХ Драган Мектић објаснио је да не постоје законске препреке за радно ангажовање миграната у воћњацима.

- То је формално-правно могуће, јер мигранти након што успију да илегално уђу у земљу и потом поднесу захтјев за азил, практично улазе у систем међународне правне заштите. Да не прецизирам сада и рокове у којима морају да буду регистровани, углавном им је послије свих тих процедура дозвољено слободно кретање по БиХ, а тиме и да иду и беру воће уколико то желе - каже Мектић.

Он, ипак, сматра да то мигранти не желе, јер њихов циљ није да остану у БиХ, ни да раде.

- Њима су циљ развијене западне земље, а не БиХ и брање јабука у БиХ - истакао је Мектић.

Његово мишљење дијели и директор Службе за послове са странцима БиХ Слободан Ујић, који потврђује да законски не постоји препрека за радно ангажовање миграната.

- Најбољи одговор вам је чињеница да смо ми прије неколико дана 93 мигранта из Бихаћа који су тамо били под ведрим небом и по парковима вратили у прихватни центар у Трново, али они су се ту окупали, мало довели у ред и потом напустили центар и отишли за Бихаћ да покушају прећи границу са Хрватском. Дакле, они не желе уопште да буду овдје, а камоли да беру воће - каже Ујић.

Воћар из Козарске Дубице Бране Кос под засадима крушке и јабуке има око пет хектара, а због прекомјерног рода ове године мораће ангажовати више радне снаге него иначе, али о ангажовању миграната за сада не размишља. 

• Воће је родило и преродило, а у бербу крећем за двадесетак дана. Успио сам обезбиједити дио радне снаге, а кад берба крене, у ходу ћу се сналазити. Нисам размишљао о ангажовању миграната јер их и нема у мом крају, а и надам се да ће бити студената који су спремни да зараде себи за џепарац. Долазе у воћњак сваке године па ће ваљда и ове - рекао је Кос.

Мањак сезонаца

Пољопривредници у Српској истичу да је сезонце из године у годину све теже наћи, те да се рад на пољу углавном свео на чланове домаћинства. Према њиховим ријечима, иако мјесечна плата досеже и до 1.000 КМ, мотике се хватају још једино пензионери и они који су одавно превалили пету деценију.

Додају да су неријетко приморани да радну снагу увозе из других земаља, па се у домаћим воћњацима често могу видјети грађани Србије који орезујући воће допуњавају кућне буџете. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.