Покренута иницијатива за заштиту поријекла гламочког кромпира

Готово да нема домаћинства у Гламочу које се не бави производњом кромпира, а због честих злоупотреба на тржишту покренули су процес његовог брендирања и заштите географског поријекла.

Планинска клима, погодна надморска висина између 880 и 920 метара, али и састав земљишта који је богат калцијум карбонатом и калијумом су предности које доприносе квалитету овог поврћа и његовој препознатљивости.

Један од заговорника брендирања кромпира Гламочак Синиша Шолак рекао је за “Глас” да је то поврће заштитни знак општине те да желе да сачувају од разних злоупотреба свој производ, али и све оне који поштено раде на њиви.

 - Квалитет кромпира је познат, али правни оквир је потребан због великих амплитуда у цијенама. Ове године имамо добру цијену, док је лани било лоше, али потребан нам је континуитет. Када брендирамо наш кромпир, вјерујемо да ћемо моћи утицати и на тржиште и контролу те да наступ више произвођача буде јединствен. Више од 300 људи сади кромпир, на 300 хектара, а просјечан род је око 25 тона по хектару - рекао је Шолак.

Према његовим ријечима, дешавају се злоупотребе, јер се неријетко под гламочким продаје и кромпир из увоза.

 - Прије три године килограм кромпира био је 0,20 марака, ове године је био око 1,50 КМ, што је задовољавајуће. Највећи интерес имају накупци, а буду често некоректни и према муштеријама, јер у продавницама пише да је гламочки, иако није из нашег краја, што се види и голим оком, али и у шерпи - казао је Шолак.

Како каже, они који често користе ово поврће једноставно ће препознати његов квалитет.

- Наш кромпир има велики садржај скроба па се дуго кува али остане читав - рекао је Шолак и додао да ће се брендирање позитивно одразити на произвођаче, али и потрошаче.

Гламочак Илија Радоја казао је за “Глас Српске” да су можда могли и раније ући у овај процес, али ни сада није касно.

Тврди да су и раније анализе показале да је гламочки кромпир бољи и од невесињског, романијског или рогатичког.

 - Снабдијевамо велике маркете нашим гламочким кромпиром, али имали смо ситуацију да су у појединим трговинама продавали препакован кромпир из увоза као гламочки. Ријешили смо да томе станемо у крај, а надамо се да ће процес заштите бити завршен за мање од годину дана, с обзиром да су процедуре компликоване - рекао је Радоја.

Садња

Према ријечима Синише Шолака у Гламочу се кромпир сади нешто касније у односу на остале дијелове земље.

- Овдје се сади и до краја маја, зависно од временских услова, а сада се мало раније вади него што је то био случај раније. Када сам био дијете, кромпир се вадио у октобру, а сада већ у септембру и то из економске оправданости, да раније буде на тржишту - рекао је Шолак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.