Плате у Бањалуци галопирају према Станарима
БАЊАЛУКА - Запослени у Станарима, који су лани у просјеку мјесечно зарађивали 1.575 марака и даље су рекордери по висини плата, а иако су радници у Бањалуци примали 125 КМ мање, ускоро би могли преузети трон будући да су примања у највећем граду Српске у посљедње четири године расла много брже.
Просјечна плата у Републици Српској износила је лани 1.274 марке, а радници у свега 16 локалних заједница зарађивали су више од тог износа.
Нето плату мању од 1.000 КМ примали су запослени у Купресу, Доњем Жабару и Језеру, који су у просјеку лани зарађивали 800 КМ, односно 875 те 893 марке.
Подаци Републичког завода за статистику показују да су у друштву рекордера и запослени из Угљевика чија је просјечна нето плата 1.550 марака, а у стопу их прате Гачани са зарадом од 1.500 КМ.
Завидна примања имали су и запослени у Источној Илиџи на чије је рачуне у просјеку лијегало 1.477 КМ што их сврстава на високу четврту позицију најплаћенијих.
Радници у Бањалуци, по висини зараде, заузимају пето мјесто, али према статистичким подацима плата у највећем граду Српске била је лани већа за 426 марака у односу на 2019. годину.
С друге стране, плата радника у Станарима за четири године порасла је за 330 марака, а оних у Угљевику 329 КМ. Занимљиво је да је плата у Сребреници за четири године у просјеку порасла за 419 марака и да је по расту зарада одмах иза Бањалуке.
Први човјек Сребренице Младен Грујичић каже за “Глас” да просјек плата у овој малој општини подиже Рудник олова и цинка “Сасе”, наглашавајући да комплетна привреда посљедњих година убрзано корача путем развоја.
- Сребреница је прије рата била међу развијенијим индустријским општинама и у великој мјери смо успјели да вратимо стари сјај. Предузећа која послују на територији општине остварују добре резултате, а подаци статистичара показују и да се то прелило и на раднике - рекао је Грујичић.
Он је додао да су још два инвеститора заинтересована за покретање и проширење бизниса што би довело до запошљавања више десетина радника.
- Тражимо начин да изградимо производне хале, јер те инвеститоре сада немамо гдје да смјестимо. У питању је провјерен инвеститор из Србије који се бави израдом електроопреме, а други је наша фирма “Еко бокс” која прави стамбене контејнере, а сада желе производити и ПВЦ столарију. Такође, све фабрике које послују траже радника више због чега се водимо тим да се отварају мини погони који су одрживији, а захтијевају истовремено мање радне снаге - навео је Грујичић за “Глас”.
Економиста Александар Љубоја наводи да велики административни центри свуда у свијету, по правилу, имају знатно веће приходе у односу на друге градове у земљи, што тренутно није случај са Бањалуком, али да све указује да би се ситуација могла одвијати у том правцу.
- Велики градови имају веће трошкове живота, услуге су скупље што самим тим значи и највећа примања. Бањалука иде ка томе - рекао Љубоја.
Он је истакао да висина плата зависи од врсте дјелатности која преовладава у регији или граду гдје се одвија, затим профитабилности те гране на тржишту, као и расположивости и квалификација радне снаге.
- Рударски градови имају високе плате због специфичности рада у смјенама, велике потражње за том врстом робе, али и дефицита кадра - појаснио је Љубоја.
Туризам
Александар Љубоја каже да су велике плате карактеристичне и за градове који су оријентисани ка туризму.
- У туристичким дестинацијама највећа потражња је за радницима у услужним дјелатностима и када тог кадра мањка, плате знатно скачу. Најбољи примјер јесу тренутно кувари који због велике потражње имају високе зараде - казао је Љубоја.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
