Откуцава посљедњи рок за легализацију

Судећи према досадашњем одзиву власника "дивљих" објеката, многима од њих пријети рушење, јер је број захтјева за легализацију миноран у односу на бесправну градњу.

Од 80.000 нелегално саграђених објеката, колико се процјењује да их је у РС, готово четвртина је у Бањалуци. На већину власника таквих објеката није утицало ни то што су им понуђене олакшице приликом легализације, као што су мањи број документације и повољније цијене. То потврђује и податак Градске управе Бањалука да је од готово 20.000 "дивљих" објеката поднесен 13.901 захтјев за легализацију.

- Од тога је ријешено 7.885 захтјева, од чега је само 3.787 објеката легализовано. Уопште нисмо задовољни, очекивали смо много већи одзив - рекли су Градској управи Бањалука и додали да већина захтјева није позитивно ријешена због проблема са имовинско-правним односима.

У Градској управи Добој истичу да су до сада легализована 142 бесправно изграђена објекта, а у току је рјешавање 562 захтјева.

У Приједору, гдје процјењују да има око 5.000 "дивљих" грађевина, до сада је поднесено 3.567 захтјева за легализацију, од чега је 2.387 ријешено.

На адресу Градске управе Бијељина стигло је свега 2.630 захтјева за легализацију, за око 8.000 бесправно изграђених објеката.

- Сви они који не поднесу захтјев за легализацију до краја године губе право на то, а објекти не могу бити предмет легализовања - рекао је шеф Одсјека за легализацију у  Одјељењу за просторно уређење града Бијељине Душан Савић.

Легализација се планираним интензитетом не одвија ни у србачкој општини, јер је до сада озакоњена свега трећина бесправно саграђених објеката.

Добрим одзивом на легализацију не могу се похвалити ни у Градишци, гдје је од 5.000 "дивљих" објеката захтјев за њихово озакоњење предало само 407 власника.

У Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС истичу да не размишљају о продужењу рока за легализацију, јер за то, како кажу, нема више разлога.

- Иначе, да би се рок продужио, неопходно је измијенити одредбе Закона о уређењу простора и грађењу, а то ипак захтијева вријеме и поступак - рекли су у Министарству, подсјећајући да власници бесправних објеката треба до истека рока само да поднесу захтјев за легализацију, чиме ће бити евидентирани и аутоматски стећи погодности и заштиту.

С обзиром на то да овај рок неће бити продужен, додали су у Министарству, власници бесправно изграђених објеката биће изложени ризику да надлежни инспекцијски органи наложе њихово рушење.

- Сигурно се не може рећи да је циљ Владе или надлежних органа јединица локалне самоуправе уклањање бесправних објеката са терена. Међутим, власници таквих објеката се само подношењем захтјева за легализацију могу заштитити од "добре или лоше воље" грађевинских инспектора или комшија или других лица која у сваком моменту могу покренути процес уклањања - нагласили су у Министарству.

Истакли су да је чињеница да ће одређен број објеката бити уклоњен, а ријеч је о онима чија је градња почела послије 24. маја 2013. без грађевинске дозволе и чија легализација према закону није могућа.

- Зато је наша порука грађанима да у преосталом року обавезно поднесу захтјеве и мирније спавају, а о некаквом новом року не треба ни да размишљају јер за то сада сигурно нема реалних разлога - поручили су у Министарству за просторно уређење.

Цијене

Законом је одређена фиксна накнада која се обавезно плаћа током легализације, а у поступку нема ренте и накнаде за уређење грађевинског земљишта. За објекте до 100 квадратних метара фиксна накнада је 100 КМ, за објекте бруто површине од 100 до 200 квадрата плаћа се до 500 КМ, а за оне од 200 до 300 квадрата 1.000 КМ. Стамбено-пословни објекти од 300 до 400 квадрата могу се легализовати уз накнаду од 2.000 КМ. Породице погинулих бораца и ратни војни инвалиди прве и друге категорије ослобођени су плаћања фиксне накнаде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.