Основни трошкови живота вртоглаво расту: Поскупљења за годину “појела” 353 марке
БАЊАЛУКА - Грађани Српске из дана у дан за исти износ новца могу купити све мање намирница, а да енормна поскупљења не може испратити ни повећање плата показује податак да је синдикална потрошачка корпа за четворочлану породицу у августу коштала чак 2.287 КМ, што је за 353 марке више него у истом мјесецу лани.
Према подацима Савеза синдиката РС просјечна плата исплаћена у августу ове године износила је 1.166 КМ, док је само за храну требало издвојити 1.009 марака, чак 262 КМ више него исти мјесец лани.
Према подацима које је јуче објавио Савез синдиката видљиво је да највеће учешће у корпи има прехрана и то 44 одсто, док је исти мјесец лани тај проценат био 38,65 одсто.
Извршни директор Удружења за заштиту потрошача “Дон” из Приједора Муриса Марић каже да је раст плата у Српској незнатан у односу на поскупљења којима свакодневно свједочимо, што потврђује и податак о процентуалном учешћу плате потребном за набавку хране.
- На сцени је борба за голо преживљавање. Умјесто да грађани траже гдје да отпутују, посјете позориште, оду у ресторан на ручак, оптерећени су бригама да ли ће имати да плате рачуне, ако приуште себи нешто више хране - прича Марићева за “Глас”.
Додала је да је талас поскупљења у великој мјери промијенио потрошачке навике грађана, који сада из продавница носе све мање намирница.
- Без обзира на широк асортиман производа наших трговачких ланаца грађани купују само оно најосновније. Све што има примјесу луксуза остављају по страни - наводи Марићева.
Економски аналитичар Зоран Павловић каже да је БиХ, као мала и отворена економија, без довољне бриге о домаћој производњи хране, постала колатерална штета европске кризе изазване сукобима у Украјини.
- Имамо ситуацију да за основне прехрамбене потребе једна четворочлана породица треба да издвоји скоро просјечну плату, што је запањујуће. То значи да се треба суздржати било каквих провода, излета, нових патика или панталона - рекао је Павловић и додао да је БиХ међу ријетким земаља у Европи која својим грађанима ништа није олакшала како би им смањила оптерећење на кућни буџет, што је било могуће укидањем акциза и смањивања ПДВ-а на прехрамбене артикле.
Павловић каже да смо дошли у ситуацију да инфлација, поготово у домену исхране, константно расте и добија на значају.
- Имамо срећну околност да енергенти, осим горива, нису драстично утицали на укупну инфлацију, тако да се код нас сада говори о висини инфлације од 15 одсто, а када би се посматрале примарне животне потребе грађана, гдје је раст цијена знатно већи, инфлација не би била мања од 20 одсто - наводи Павловић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
