Од путарине убрана три милиона марака

Маријана Миљић
Од путарине убрана три милиона марака

Бањалука - Од наплате путарине на аутопуту Бањалука - Градишка за девет мјесеци прикупљено је више од три милиона марака, рекао је директор "Аутопутева РС" Душан Топић.

Наплата путарине на аутопуту Бањалука - Градишка почела је 16. марта ове године на наплатној станици "Јакуповци", а према досадашњим процјенама надлежних у "Аутопутевима РС", наплата иде по плану.

- За девет мјесеци кроз наплатну станицу "Јакуповци" прошло је 1,06 милиона возила - навео је Топић и додао да очекују да приход од путарине за годину достигне четири милиона КМ, колико је и предвиђено планом. 

Према његовим ријечима, када је кренула наплата путарине број возила која су прошла кроз наплатну станицу у Јакуповцима био је испод просјека, односно кретао се око 3.000 возила. Међутим, са доласком љета и сезоне годишњих одмора тај број је знатно повећан и достизао је и до 5.000 возила. 

- Тренутно у просјеку дневно путарину у Јакуповцима плати око 4.000 возача - навео је Топић.

Он је потврдио да је на почетку велики број возача који саобраћају аутопутом Бањалука - Градишка избјегавао да плаћа путарину, због чега су се стварале велике гужве на старом путу. 

- Са првим данима наплате путарине забиљежен је знатан одлив возила на магистрални пут, али како је вријеме одмицало, возачи су почели да се враћају на аутопут Бањалука - Градишка - казао је Топић.

Међутим, поједини становници Лакташа истичу да су и сада примјетне гужве у јутарњим и поподневним часовима старим путем јер, како кажу, многи и даље избјегавају да плаћају путарину.

- Те гужве су свакако мање у односу на март када је почела наплата путарине. Платим путарину само онда када журим јер прије стигнем на посао аутопутем - казала је Невена Л. из Лакташа која свакодневно путује за Бањалуку. 

Возачи на аутопуту Бањалука - Градишка за путарину издвајају од двије до десет марака, у зависности од категорије возила. У ову цијену урачунат је и ПДВ.

Аутопут Бањалука - Градишка пуштен је у саобраћај крајем 2011. године.

Систем

Душан Топић је подсјетио да се тренутно примјењује отворени систем наплате путарине на аутопуту Бањалука - Градишка, те додао да је у плану да од идуће године почне примјена затвореног система наплате.

- То подразумијева постављање наплатних рампи на свим прилазима аутопуту. Пројекат за овај систем је већ припремљен, а слиједи расписивање тендера и избор извођача - навео је Топић.

Награде перспективнима

Бањалука - Министарство породице, омладине и спорта у Влади Републике Српске у склопу манифестације "Гласа Српске" 14. годину заредом додијелиће награде перспективним спортистима за годину на измаку.

- У протеклих 13 година подијелили смо доста награда, а већина од некадашњих перспективних спортиста постали су временом прави амбасадори спорта Републике Српске. Сваке године, па и ове са великом озбиљношћу размотримо све пристигле приједлоге и сигуран сам да до сада нисмо погријешили - истакао је виши стручни сарадник у Министарству породице, омладине и спорта у Влади Републике Српске Оливер Гачић.

Он је нагласио да је ове године на адресу ресорног министарства пристигло 18 приједлога.

- Сигуран сам да и ове године нећемо погријешити око имена награђених, а њих ће бити 12. Десет награда уручићемо перспективним спортистима, а двије у категорији спортиста са инвалидитетом - додао је Гачић.

Међу награђенима за 2014. годину нашли су се: Николија Станивуковић (атлетика), Немања Николић (кошарка), Сања Милојица (стони тенис), Сандро Полетан (кик-бокс), Миа Елек (џијуџицу), Татјана Јокановић (стрељаштво), Олга Бабић (кајак), Ива Гојковић (одбојка), Дашо Симеуновић (бокс), Ана Чучковић (пливање).

У категорији спортиста са инвалидитетом прошле године награде су припале Душку Узелцу (сједећа одбојка) и Биљани Недић (кошарка у колицима).

"Златно перо" за најбољег

Као и претходних 12 година и ове ће бити уручена награда "Златно перо - Лимун Папић", која се додјељује спортском новинару који је обиљежио претходних 365 дана.

Ова награда носи име по доајену спортског новинарства, дугогодишњем новинару и уреднику у "Гласу" Лимуну Папићу, који је био један од утемељивача манифестације "Избор десет најбољих спортиста".

Награда се додјељује од 2003. године и прва је постхумно додијељена породици Лимуна Папића. Послије њега "Златно перо" добијали су: Жељко Тица ("Глас Српске", 2004), Бране Радуловић ("Глас Српске", 2005), Славко Басара ("Независне новине", 2006), Драган Новаковић (Радио телевизија Републике Српске, 2007), Драган Пајић (Радио Републике Српске, 2008), Дарко Драгичевић ("Еуро Блиц", 2009), Синиша Тркуља ("Еуро Блиц", 2010), Немања Бабић (РТРС, 2011), Маја Предраговић ("Независне новине", 2012), Зоран Прњатовић (РТРС, 2013) и Јована Кецман (Алтернативна телевизија, 2014. година).

Д. П.

Гости Китићева, Славнић, Рајевац...

Као и сваке године, манифестацију ће својим присуством увеличати угледни гости из свијета спорта, који су у току својих каријера досегли свјетске висине и народ на овим просторима обрадовали медаљама са великих такмичења. Поред предсједника жирија Владимира Батеза, манифестацију ће увеличати најбоља рукометашица свијета Светлана Китић. Кошаркашки свијет представљаће понајбољи плејмејкер бивше Југославије Зоран Мока Славнић, а гост ће бити и фудбалски тренер Милорад Рајевац, као и прослављени репрезентативац Младен Крстајић.

Провјерени двојац опет на сцени

Као и неколико прошлих година водитељски пар на завршној церемонији Избора десет најбољих спортиста Републике Српске биће Звјездана Милаковић и Дарко Савић.

У уводном дијелу програма наступиће Етно група "Траг", која ће између осталог извести химну Републике Српске, "Моја Република", док ће током ревијалног дијела програма наступити бањалучки поп музичар Борис Режак.

Листа најбољих

Босанска Крајина

1955. Мирко Петричевић, гимнастичар

1956. Перо Поповић, мотоциклиста

1957. Мирослав Никић, гимнастичар

1958. Јеролим Караџа, рукометаш

1959. Јеролим Караџа, рукометаш

1960. Јеролим Караџа, рукометаш

1961. Јеролим Караџа, рукометаш

1962. Енвер Букић, шахиста

1963. Златко Есаповић, атлетичар

1964. Танасије Куваља, бициклиста

1965. Исхак Салама, кајакаш

1966. Виктор Купљеник, падобранац

1967. Енвер Букић, шахиста

1968. Јеролим Караџа, рукометаш

1969. Милорад Каралић, рукометаш

1970. Абас Арсланагић, рукометаш

1971. Златан Ибрахимбеговић, кајакаш

1972. Небојша Поповић, рукометаш

1973. Маријан Бенеш, боксер

1974. Милан Вукић, шахиста

1975. Здравко Рађеновић, рукометаш

1976. Абид Ковачевић, фудбалер

1977. Здравко Рађеновић, рукометаш

1978. Драгомир Вујковић, боксер

1979. Билко Качар, атлетичар

1980. Мерсада Бећирспахић, кошаркашица

1981. Јовица Елезовић, рукометаш

1982. Ермин Велић, рукометаш

1983. Антон Јосиповић, боксер

1984. Антон Јосиповић, боксер

1985. Златан Арнаутовић, рукометаш

1986. Златко Сарачевић, рукометаш

1987. Изток Пуц, рукометаш

1988. Слађана Голић, кошаркашица

1989. Кемал Арнаутовић, кајакаш

1990. Драшко Божић, спортски пилот

1991. Горан Ступар, рукометаш

Република Српска

1992. Мирољуб Кременовић, каратиста

1993. Санда Вуковић, кошаркашица

1994. Драгиша Вулетић, каратиста

1995. Вања Мандић, самбисткиња

1996. Милош Плећаш, кик-боксер

1997. Синиша Гатарић, каратиста

1998. Зоран Кукић, кошаркаш

1999. Слађана Голић, кошаркашица

2000. Далибор Благојевић, каратиста

2001. Борис Јеличић, каратиста

2002. Драженко Нинић, кик-боксер

2003. Драженко Нинић, кик-боксер

2004. Ђорђе Паштар, куглаш

2005. Горан Пашић, кануиста

2006. Лусија Кимани, атлетичарка

2007. Дијана Васић, одбојкашица

2008. Митар Мрдић, џудиста

2009. Немања Билбија, фудбалер

2010. Драгица Драпић, каратисткиња

2011. Младен Плоскић, каратиста

2012. Ивана Нинковић, пливање

2013. Филип Адамовић, кошарка

2014. Немања Гордић, кошарка

2015. ?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана