Нови закон брише дискриминације жена жртава рата у РС
Бањалука - Жене жртве рата суочавају се са разним проблемима, а један од њих је и запошљавање, међутим захваљујући Удружењу жена жртава рата РС ова категорија остварила је велики помак, те би до краја првог квартала сљедеће године требало да има свој статус законом.
Божица Живковић-Рајилић, предсједница Удружења жена жртава рата РС, каже да нису биле препознате у БиХ скоро двије деценије, те да је комплетно друштво ову групу жена ставило ван свих друштвених догађања.
Она каже да су у ФБиХ жене жртве рата препознатљиве у својим локалним јединицама, ентитету, држави и да су се избориле за међународно признање.
"Кривац је политика јер није помогла и нашу страну, имамо и ми шта рећи. Промјена је услиједила од 2013. године кад се оформило Удружење жртава рата РС, које је у кратком року добило статус од јавног интереса. Тад нам је омогућена подршка институција да изнесемо истину", рекла је Живковић-Рајилићева.
Она каже да су поднијели захтјев за закон о жртвама ратне тортуре, а да је Влада РС 21. децембра претходне године дала сагласност да закон иде у скупштинску процедуру.
Објаснила је да ће овим законом све жене жртве рата моћи остварити своја права, без медицинских налаза, уз свједочење, документацију и комисију.
"Оштећеност организма и малтретирања биће категорисана у три категорије и имаће мјесечна примања у зависности од оштећења. Прва категорија имаће скоро 300 КМ, друга око 170 КМ и трећа око 130 КМ", рекла је Живковић-Рајилићева.
Додала је да ће жене жртве рата имати право на бањску рехабилитацију, психолошке радионице и биће ослобођене плаћања партиципације.
Истиче да је у Удружењу 99 одсто жена незапослено, да је сада већ касно за запошљавање јер је велики број њих у трећој фази живота, те им је сада најпотребније да дођу до лијека како би себи олакшале болове, старост и муке.
"Помак би се могао остварити код чланица средње доби самозапошљавањем преко Удружења, да се организују обуке за рад. Жене жртве рата имаће право да конкуришу на грантове надлежног министарства, преко Удружења, да би добиле средства за рад, што је за нас велики помак", каже Живковић-Рајилићева.
Додаје да су дискриминисане и од политичара који су их користили за политичке поене, те суда и малих казни за починитеље силовања и (не)штићења свједока.
Да су поред жена жртава рата дискриминисане и жене са инвалидитетом каже Нада Голубовић, предсједница Управног одбора Фондације "Удружене жене".
"Требало би им помоћи у њиховом запошљавању. Дискриминисане су и жене које су жртве насиља било у рату или миру, јер у закону нису издвојене као посебна категорија која би требало да добије запослење", рекла је Голубовићева.
Она каже да дискриминација постоји и у радним правима.
Горица Ивић, пројект координаторица Фондације "Удружене жене", каже да су у протеклом периоду одржале девет трибина о дискриминацији жена с инвалидитетом, дискриминацији у имовинско-правним областима, области рада и запошљавања, дискриминацији трудница, породиља и у другим областима.
"Један од циљева је промоција Закона о забрани дискриминације који је усвојен 2009. године, а ријеч је о релативно младом закону који још није ступио у праксу како би то требало да буде. Угрожени се слабо користе овим механизмом заштите и све жене које мисле да су дискриминисане могу да потраже бесплатну правну помоћ у нашој фондацији", рекла је Ивићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
