Нема бијега од епидемија: Становништво у сталном ризику

Заразне болести кроз историју су мијењале токове животе и сијале масовну смрт, с тим да је њихова појава била у деценијским размацима. Данас иза угла често вреба нека епидемија, будући да се буде болести за које се вјеровало да су искоријењене на овим просторима.

Крајем прошле године читав регион је захватила епидемије великог кашља, а према подацима Института за јавно здравство у Српској од појаве првог случаја до сада болест је потврђена код 96 особа. Морбиле су потврђене код троје малишана, а ни вирус корона није у потпуности нестао.

У Институту наводе да је у Републици Српској само од 5. до 11. фебруара на вирус корона тестирано 139 узорака, док је инфекција потврђена код девет особа.

Поред познатих болести константно се појављују новооткривени вируси па тако нову пријетњу за становништво планете представљају аљаске богиње, које су прошле седмице однијеле први живот у САД.

Начелница Службе за епидемиологију у Институту за јавно здравство РС Нина Родић Вукмир за “Глас” каже да су аљаске богиње, познатије по акрониму АКПВ, повезане са великим богињама, крављим богињама и обичним богињама.

- Симптоми заразе укључују осип, отицање лимфних чворова и болове у зглобовима и мишићима. Први случај заразе забиљежен је још 2015. године и од тада је здравственим службама пријављено шест случајева. Сви заражени живјели су на подручју Фербенкса, који је удаљен 483 километара од полуострва Кенаи, на којем је живио мушкарац који је преминуо у јануару. За сада није познато како се АКПВ преноси, а сумња се да би вирус могао бити зоонотског поријекла, односно да може прећи са животиња на људе - појаснила је Родић Вукмир.

Она је истакла да је становништво у сталном ризику од појаве тешких заразних болести и епидемија.

- Разлози за то су многобројни, укључујући промјене у начину живота, путовања, климатске промјене, као и еволуцију самих патогена и њихове мутације. Такође фактори као што су промјена у еко-системима, неадекватне здравствене инфраструктуре и глобализација доприносе ширењу болести. Иако је напредак у медицини и јавном здравству омогућио контролу и сузбијање многих болести, нове болести и патогени могу и даље настати или се проширити у популацији, представљајући нове изазове - рекла је Родић Вукмир и додала да је важно одржавати висок ниво приправности и улагати у истраживања да би се боље разумјеле болести и како би љекари могли брже реаговати на њихову појаву.

Родић Вукмир увјерава да свијет, укључујући и Републику Српску, има планове, ресурсе и стратегије за суочавање са пандемијама и другим здравственим пријетњама.

- Многе земље су побољшале своју спремност након искуства са пандемијом “ковид 19”, али увијек постоји простор за побољшања. Кључни елементи у припреми за пандемију укључују способност здравственог система да се брзо прилагоди повећању броја обољелих, осигурање неопходне медицинске опреме и особља, као и постојање капацитета за брзо откривање и праћење нових случајева болести кроз тестирање и праћење контаката, развој вакцина и лијекова - истакла је Родић Вукмир.

Према њеним ријечима, редовно прање руку сапуном и водом може спријечити ширење многих болести, укључујући и вирусне инфекције, док је вакцинација кључна за заштиту од многих болести.

- У ситуацијама када су болести у порасту избјегавање блиског контакта са болесним особама може помоћи у спречавању ширења инфекција. Ношење маске у ситуацијама гдје је то препоручено, посебно у затвореним просторима и у гужвама, може смањити ширење респираторних вируса. Праћење националних упутстава и смјерница о тренутној епидемиолошкој ситуацији и препорученим мјерама заштите су од великог значаја. Приликом путовања, посебно у подручја са високим ризиком од епидемија, неопходно је добро се информисати и предузети потребне мјере опреза - савјетује Родић Вукмир.

И декан Медицинског факултета у Фочи Дејан Бокоњић каже да ће се грађани Српске нажалост и у наредном периоду засигурно често сусретати са новим вирусима, али и са постојећим заразним болестима.

- Када је ријеч о великим епидемијама, као што је била она коју је изазвао корона вирус, за нас до тада непознат, такве ситуације су се дешавале и кроз историју на сваких 50 или 100 година. Али ми сада имамо други проблем, а то је појава и буђење болести за које знамо и с којима је уз доступне вакцине требало да се изборимо. Међутим низак проценат вакцинисаних, као и отпор према вакцинама на велика је врата вратио велики кашаљ и морбиле за које смо практично сматрали да су искоријењене на овим просторима. Уз све то имамо и “ковид”, који је и даље донекле присутан па и инфлуенцу, која је ове године поприлично агресивна. Све то заједно изгледа поприлично драматично, јер су амбуланте пуне. Много је дјеце и одраслих који су болесни - прича Бокоњић за “Глас”.

Он је истакао да ће се вјероватно у догледно вријеме појавити нова зараза.

- Сасвим је сигурно да ћемо у будућности имати нове вирусе због климе која се мијења, отапања глечера, вјероватно ће се ту ослободити неки микроорганизми на које нисмо рачунали. За то треба бити спреман и надам се да ће друштво у цјелини о томе више мислити, да ће се Свјетска здравствена организација припремити за тако нешто да би у будућности могла дјеловати боље и ефикасније и да нам је вирус корона наук - казао је Бокоњић.

Утицај човјека

Нина Родић Вукмир каже да људи могу имати одређени утицај на настанак нових вируса и сојева на неколико начина, јер активности попут крчења шума, уништавања природних станишта животиња, лова на дивље животиње и интензивног узгоја стоке могу повећати контакт између људи и животиња, што олакшава пренос вируса са једних на друге.

- Конзумирање или контакт са дивљим животињама које могу бити резервоари вируса може повећати ризик од преноса нових сојева на људе. Климатске промјене могу утицати на миграције животиња, промијенити њихова станишта и повећати контакт између људи и животиња, што такође може утицати на ширење нових вируса. Повезаност људи широм свијета путовањима и трговином олакшава брзо ширење вируса, што је само један дио проблема глобализације - казала је Родић Вукмир.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.