Научно истражити утицај боравка на Козари на људско здравље

Начелник Одјељења за саобраћај, комуналне послове и заштиту животне средине и имовинско-стамбене послове Приједора Драгослав Кабић рекао је да постоје индиције да је подручје Козаре идеално као ваздушна бања и за људе који имају кардиоваскуларних потешкоћа, али да је то потребно и научно доказати на бази чега би се онда могли тражити потенцијални инвеститори у области здравственог туризма.

"То би, такође, били садржаји доступни током цијеле године, а не само сезонски, а везивали би за себе и друге гране, гдје би се и остваривао профит и повећавала запосленост, а градња би била строго контролисана", изјавио је Кабић на првој сједници овог савјетодавног тијела одржаној данас у Приједору.

Драгоја Тимарац из Националног парка "Козара" указао је да се надморска висина од 600 до 900 метара сматра идеалном за психофизичко стање, спорт и рекреацију, подсјетивши да је највиши врх Козаре /Лисина/ 978 метара, а највиши врх Парка /Гола планина/ 876 метара надморске висине.

"Потребно је размотрити и иницијативу да се повећа обухват заштите на овој планини. Од 64.000 хектара Козаре само 4.000 хектара је у оквиру Националног парка Козара. Наша жеља је да се тај обухват повећа на барем 16.000 хектара којима сада управљамо као ловном површином, гдје је 20 одсто на подручју Козарске Дубице, 30 одсто Градишке, а 50 одсто Приједора", навео је Тимарац.

Он је подсјетио на стандарде ЕУ према којима под заштитом треба да буде 15 до 20 одсто територије у једној земљи, а да је у БиХ ријеч о 0,8 одсто.

Вршилац дужности директора Угоститељско-економске школе Приједор Бранко Боровница навео је да је потребно сачинити базу туристичких производа града Приједора, а потом се фокусирати на дигитални маркетинг.

Драшко Згодић из приједорског Планинарског друштва "Клековача" истакао је да пружаоци услуга у туризму прије него што понуде производ на тржиште морају бити сигурни шта тачно нуде и сигурни да то изгледа онако како мисле да изгледа.

Дарко Дакић из Бициклистичког клуба "Козара" рекао је да је најчешће фокус на потенцијалима планине Козаре, али да осим тога треба обухватити и друге сегменте у којима такође има простора за развој, као што су ловни и риболовни туризам.

Вршилац дужности директора Агенције за економски развој "Преда-ПД" Александар Дрљача напоменуо је да је Приједор прва локална заједница у Републици Српској која је формирала овај савјет.

Милена Гњатовић Симатовић из Агенције "Преда-ПД" подсјетила је да је Савјет основан као активност у оквиру пројекта "Фил Козара" /Феел Козара/, који је ова агенција заједно са партнерима реализовала у протекле двије године и чији се могући наставак ускоро очекује.

"Ово данас је конститутивна сједница и сматрамо да ће након тога ова прича да иде даље, да се шири даље и да добијамо све више чланова, да добијамо више на значају и да имамо све више нових идеја које ће допринијети развоју туризма", рекла је Симатовићева, која је данас изабрана за замјеника предсједника Савјета.

Начелник градског Одјељења за друштвене дјелатности Моња Касаловић навела је да је ово тијело неопходно да би се једним заједничким приступом унаприједила туристичка понуда.

"Имамо изванредне туристичке потенцијале који нису максимално искориштени. Можемо рећи да је наша туристичка понуда добра или скромна, али свакако можемо да унаприједимо све оно што град има", поручила је она.

Неформално савјетодавно тијело град је основао да даје препоруке и усмјерења за даљи развој туризма и повећање конкурентности туристичке понуде, а именује га градоначелник на четворогодишњи мандат.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.