Најдужи пут до дипломе за медицинаре и инжењере
Бањалука - Велики број студената у Српској не успије да дипломира у року, а да би завршили школовање, највише времена потребно је медицинарима и инжењерима, док најбрже факултет заврше они који се упишу на студије друштвених наука.
Просјечна дужина студирања у Српској тренутно је око пет година и тај период односи се искључиво на генерације које похађају наставу по Болоњи. Ранијих година, када су студенти студирали по старом програму, тај просјек је био и између седам и осам година.
Проректор за наставу Универзитета у Бањалуци Симо Јокановић је истакао да најдуже студирају студенти техничких наука.
- Студиј машинства по Болоњи траје три године, а студенти који одаберу индексе Машинског факултета успију да дипломирају у просјеку за шест година - истакао је Јокановић.
Осим машинства, поприлично дуго времена и труда потребно је и младима који одлуче да студирају електротехнику.
- Умјесто четири године, колико трају студији на Електротехничком факултету, студентима је у просјеку потребно седам година да дипломирају - казао је Јокановић.
Није лако ни онима који се одлуче за медицину. Сати и сати учења патологије, анатомије и физиологије и низа других и те како обимних предмета, стављају на муку многе.
Веома су ријетки студенти који медицински факултет успију да заврше за шест година, колико траје овај студиј.
Према мишљењу предсједника Уније студената РС Боривоја Обрадовића, најдуже трају студији медицине и електротехнике, док студенти најбрже завршавају друштвене науке.
- Велики број студената на медицини и електротехници проведе у просјеку око девет година на факултету. На праву је до стицања дипломе потребно око седам година, на економији шест, док на Архитектонско-грађевинском факултету студирање просјечно траје око осам година - каже Обрадовић.
Студентима филозофског, филолошког и факултета политичких наука треба најмање времена да заврше студиј, односно, њихов просјек студирања је испод шест година.
Обрадовић истиче да дужина трајања студирања зависи од много фактора, али да осим ангажованости самих студената, највише утиче обимност наставе и тежина и број испита.
- На неким техничким факултетима евидентно је да студенти имају између 16 и 20 испита током године студија, док на појединим факултетима друштвених наука студенти не полажу више од осам испита - додао је Обрадовић.
Практична настава
Студенти у Српској нису задовољни квалитетом практичне наставе и истичу да је то тренутно највећа мана високог образовања.
- Тражимо да се факултети законски обавежу да ће од почетка школовања свим студентима обезбиједити практичну наставу и да то буде обавезан додатак дипломи, гдје ће се навести за које послове је студент током школовања оспособљен - истакао је Боривој Обрадовић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
