Љекари упозоравају: Квазистручњаци диктирају темпо вакцинације

Да се многе мајке и очеви ослањају на мишљења разних квазистручњака који без адекватног знања и упоришта износе негативне ставове о вакцинацији потврђују и подаци Института за јавно здравство Републике Српске. Према њиховим подацима, обухват имунизације вакцином која штити од заразних болести (МРП) у 2020. години износио 77 одсто за прву и 83,5 одсто за другу дозу вакцине, док је лани обухват за исту вакцину износио 71 одсто за прву и 80 одсто за другу дозу.

Најмање дјеце вакцином која штити од богиња, рубеола и заушњака, вакцинисано је у регији коју покрива град Бијељина.

- Обухват петовалентном вакцином, која се даје са 18 мјесеци, није на задовољавајућем нивоу и он је за 2020. годину износио 75 одсто, а за 2021. годину 72,4 одсто - истакли су за “Глас Српске” у Институту.

Када је ријеч о “ДиТе” вакцини која се даје дјеци у 14. години, како су додали, током 2020. године обухват је исносио 80 одсто, док је прошле године био 82,6 одсто. Објаснили су да се вакцина против дифтерије и тетануса даје  у оквиру петовалентне (ДТаП-ИПВ-Хиб) вакцине, која се даје са навршених два, три или четири мјесеца, те са 18 мјесеци дјетета и у виду четворовалентне (Д-ТаП-ИПВ) вакцине са навршених шест година, те је обухват за ове вакцине различит.

Специјалиста педијатар у бањалучком Дому здравља Милка Ћојановић рекла је за “Глас Српске” да је на мањи број вакцинација сигурно утицала и ситуација са вирусом корона, јер су људи били помало уплашени.

- Здравствени радници се при сваком контакту са пацијентима труде да говоре о важности вакцинације, али не знамо колико то до њих допире. Драго нам је што је ипак један постотак људи то испоштовао и без обзира на корону долазио да вакцинише своју дјецу - рекла је Ћојановићева.

И поред свих апела, како каже, увијек постоје они који не желе да вакцинишу дјецу.

- Иако је доказано да МРП вакцина нема никакве везе са аутизмом, поједини родитељи су још скептични и одлажу вакцинацију, јер се први симптоми аутизма јављају баш у периоду када се и та вакцина даје - казала је Ћојановићева. 

Директорка Дома здравља у Бијељини Данијела Ђукин каже за “Глас” да је веома битно да се вакцине приме у право вријеме.

- Постоји вакцинални картон и зна се тачно које се вакцине примају када. Број вакцинација јесте смањен, али мислим да то полако почиње расти, јер су људи почели да схватају колико је то важно - рекла је Ђукинова. 

Родитељи се противе вакцинацији, како каже, јер се поистовјећују са становницима Европе и Америке од којих су многи антиваксери и то јавно истичу на друштвеним мрежама и у медијима.

- Сматрам да би требало ову тему боље обрадити у медијима да би јавност упознали и едуковали о тим садржајима - казала је Ђукинова. У 21. вијеку, истиче она, са свих страна вребају нове болести, па је сулудо занемарити вакцинацију против оних које се могу спријечити.

Заразне болести

У Института за јавно здравство РС кажу да је у Српској обавезна вакцинација против десет заразних болести - морбила, рубеоле, заушњака, дифтерије, великог кашља, тетануса, дјечије парализе, хемофилуса инфлуенце Б, жутице и туберкулозе.

- У прошлој години здравствене установе пријавиле су један случај оболијевања од морбила, шест од заушњака, један од великог кашља, 30 од туберкулозе и 17 од хепатитиса Б - навели су у Институту, додајући да обољеле особе од хепатитиса Б, нису вакцинисане против овог обољења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.