Лагеровање одузете робе скупа работа

Према подацима УИО, за 11 мјесеци прошле године одузета је разна роба вриједна више од 11,6 милиона марака, што је за око шест пута више него у 2020. години, када та цифра износила 1,8 милиона.

Лани је највише, истакли су у УИО, заплијењено дувана и дуванских прерађевина и то у укупној вриједности већој од 5,1 милион КМ. Заплијењени су и ауто-дијелови чија је вриједност 457.000 марака, сребро вриједно 77.000 марака, као и играчке “тешке” 65.000 марака.

У УИО објашњавају да одузета роба има статус привремено одузете робе до коначне одлуке поступајућих судова.

- Све прекршаје, па и царинске, рјешавају надлежни судови. Коначна одлука суда је обавезујућа из УИО, кад је у питању поступање са одузетом робом. Роба се најчешће продаје, али се исто тако и уништава под царинским надзором - рекли су у УИО.

Навели су да је лани одржано 18 јавних аукција и 32 директне продаје, од којих 16 по хитном поступку.

- Сва роба није успјешно продата. Током 2021. године вриједност продате робе била око 108.000 КМ, док је вриједност уништене робе износила око милион марака - казали су у УИО додавши да се најчешће уништавају дуван и дуванске прерађевине или роба која представља повреду права индустријског власништва.

Економиста Горан Радивојац каже да износ који се добије од продаје робе не може да покрије све трошкове њеног складиштења.

- То се мора ријешити што прије. Свједоци само да су скоро сва одузета возила завршила на отпаду. То је потпуна штета и за државу која је уложила ресурсе за складиштење - истакао је Радивојац појашњавајући да много кошта и простор и људство које ради у том сектору.

Многи би, како је појаснио, могли да имају корист ако би се заплијењеним стварима управљало рацинаоналније.

- Доста половне робе, као што су технички уређаји, ако је у исправном стању може бити подијељено социјално угроженим грађанима, ђачким и студентским домовима, али и другим социјалним установама - наглашава Радивојац додавши да оно што се може уновчити мора продати што је брже могуће. На тај начин, додаје он, пунио би се буџет, а донирањем робе онима која је потребна остварила би се и социјална корист.

Економиста Зоран Павловић каже да је свако лагеровање трошак, а уз то роба и пропада, ако дуго стоји.

- У бившој Југославији све што је заплијењено на царини за мјесец дана продавано је путем фирми које су биле одабране за тај посао. Након распада Југославије отворене су царинске продавнице, гдје се та роба продавала повољно да не би пропадала и дуго стајала. Ми та искуства у БиХ нисмо примијенили - истакао је Павловић за “Глас”.

Он истиче да су складишта пуна возила која стоје и немају више никакву вриједност, а трошкови одржавања су енормни.

- Неопходно је да се промијене законски прописи да се не би дешавало да пропада роба. У одговорним институцијама не осјећају обавезу да рјешавају тај проблем, а немамо обичај да ангажујемо екстерне стручњаке који би изашли са конкретним приједлозима. УИО је само један од органа у низу који игноришу тај проблем - тврди Павловић.

Возила

Хиљаде одузетих возила стајале су дуже од деценију у складиштима УИО прије него што је почело њихово уништавање. За то вријеме годишњи закуп простора у којем су ускладиштена возила, која су временом постала олупине, коштало је око 90.000 марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.