И психолози и официри одлазе у вариоце
Теслић, Тузла - У завариваче све чешће иду факултетски образовани те радници из других области, који чак имају у Босни и Херцеговини послове, и то добро плаћене, кажу из школа за ово занимање.
Вариоци су тражен кадар у иностранству, а многи у томе виде своју шансу.
"Прошле године се баш много људи интересовало, а главни мотив им је да када заврше обуку за завариваче иду вани. Има доста кандидата који су завршили факултете - психолози, саобраћајни инжењери, економисти. Забрињава то што има кандидата који овдје имају запослење и по 1.200 КМ плату, раде у разним управама, општинама, чак је и један официр био на обуци", прича Милош Јелић из Центра за заваривање Теслић.
Он каже да је све више људи средњих година који се због будућности своје дјеце одлучују промијенити занимање и отићи у иностранство.
И у Институту за заваривање Тузла примијетили су да је у посљедње двије године повећан интерес кандидата за обуку за вариоца и да одлазе из домаћих фирми.
"Запослење је њихов главни мотив, јер га овдје не успијевају пронаћи. Изненађује то да и они који овдје раде, економисти, правници, инжењери, такође желе промијенити занимање јер им тренутне плате у БиХ нису довољне за живот. Неријетки су и они који су изреволтирани нестабилношћу БиХ те желе отићи", прича Сеид Зулић, директор овог института.
Додаје да на обуку долазе из свих крајева оба ентитета, те да запослење најчешће проналазе у Хрватској, Словенији, Аустрији и Њемачкој, јер ту највише и цијене наше раднике.
Марио П. из Приједора већ три године ради за словеначку фирму као варилац теренац те путује у више земаља.
У Приједору је радио као конобар, а на преквалификацију за вариоца и одлазак вани се одлучио након женидбе и рођења дјетета.
Каже да његова жена, иако је високообразована, не може пронаћи посао, а његова тадашња плата је била недовољна за трошкове трочлане породице.
"Дневно радим 11 сати, чак и суботом, а често и недјељом, немам времена ни за шта, само за пиџаму и радно одијело. Такав је режим на примјер кад сам у Њемачкој, док када радим у скандинавским земљама, на примјер у Шведској, онда суботом радим до 13 х, а недјеља је слободна и пуно је боље плаћено, мање посла. Смјештај је фирмин, а храну сам купујем", прича Марио.
Из школа за обуку појашњавају да има различитих поступака заваривања, најтраженији су МАГ поступак, који траје око 160 часова, радних сати тј. вјежбе, и ТИГ поступак заваривања, за који треба од 250 до 300 сати да би се савладао. Уобичајено се ради осам сати дневно, што значи да обука за ове поступке траје мјесец односно мјесец и по.
Стечено знање кандидати провјеравају у овлаштеним институцијама, с којима Центар има дугогодишњу сарадњу, од којих се добија одговарајући сертификат (атест), а сама атестација се спроводи по међународном стандарду.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
