Хрватски фонд тврди да је Центар за збрињавање радиоактивног отпада пројекат очувања природе

Срна
Хрватски фонд тврди да је Центар за збрињавање радиоактивног отпада пројекат очувања природе

НОВИ ГРАД- Хрватски фонд за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива Нуклеарне електране "Кршко" саопштио је да се на локацији Черкезовац у општини Двор не одлаже нити се складишти отпад, те да се у јавност пласирају дезинформације.

У образложењу објављеном на веб-страници Фонда наведено је да су постојећа војна складишта преузета празна и да ће остати празна док се не остваре услови за складиштење радиоактивног отпада.

Када је ријеч о даљим корацима за успостављање складишта на Черкезовцу, из Фонда образлажу да је потребно локацију потврдити провођењем студије утицаја на околину.

Објашњавају да тек након добијања потребних дозвола може почети изграда нових и прилагођавање неких постојећих објеката за потребе складиштења радиоактивног отпада.

- Складиште ниско и средње радиоактивног отпада је површински тип складишта и начин збрињавања ове врсте радиоактивног отпада ни на који начин не може угрозити изворе воде за пиће. Сам начин на који се радиоактивни отпад обрађује, кондиционира и пакује спречава миграцију радионуклида у околину, а и гаранција је да нема зрачења изван објекта. Сав отпад ће бити у крутом формату, обрађен и стабилизован према најбољим праксама у једном од погона за обраду радиоактивног отпада у иностранству. Отпад који се одлаже не смије и неће бити у текућем нити плиновитом стању - тврде из Фонда.

Такође наводе да ће се приликом успостављања Центра за збрињавање радиоактивног отпада одредити нулто радиолошко стање, односно измјерити природна, постојећа радиоактивност околине.

Осим тога, у овом образложењу се тврди и да је пројект успостављања Центра за збрињавање радиоактивног отпада пројект очувања и заштите природе, околине и људи.

- Фонд активно сарађује с међународним организацијама и водећим стручњацима у подручју збрињавања радиоактивног отпада и истрошенога нуклеарног горива из Словеније, Словачке, Француске, Шпаније. Посебно се истиче улога Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) у развоју и унапређењу хрватске регулативе и постављања темеља за лиценцирање Центра - наводи се у образложењу.

Даље је објашњено да, након што је Министарство оружаних снага Хрватске /МОРХ/ прогласио локацију војног складишта Черкезовац на Трговској гори неперспективном за војне намјене, одлучено је да ће се локација предати цивилним властима на кориштење.

- Како је касарна Черкезовац унутар преферентне локације, са већ постојећим објектима дјелимично искористивим за успостављање постројења Центра за збрињавање радиоактивног отпада, предложено је да се Центар успостави на тој локацији. Прелиминарним анализама према постојећим подацима потврђено је да својства локације одговарају предложеној намјени. Коначну потврду даће планирани истражни радови и проведене сигурносне анализе и процјена утицаја на околину - наведено је у образложењу.

Према њиховим тврдњама, највећа препрека у односу, како с локалном заједницом, тако и у прекограничној сарадњи, је ширење низа дезинформација, али и потпуно неистинитих тврдњи које се пласирају у јавност.

Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац изјавио је у уторак, 7. априла, да ће БиХ покренути међународни арбитражни спор ако Хрватска буде инсистирала да одлагалиште за радиактивни и нуклеарни отпад буде на локалитету Трговска гора, те изразио наду да ће ово питање ипак бити ријешено дипломатским путем.

У телефонском разговору са министром за заштиту животне средине и енергетике Хрватске Томиславом Ћорићем, Кошарац је рекао да је упознат о недавној одлуци ресорног министарства Хрватске да уступи локацију бившег војног складишта Черкезовац у општини Двор на употребу Фонду за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада нуклеарне електране "Кршко" ради израде студије утицаја на животну средину.

Процјењује се да би изградња одлагалишта на Трговској гори угрозила 250.000 становника у 13 општина у сливу ријеке Уне и негативно утицала на животну средину, а представљала би и озбиљан безбједносни проблем јер је ријеч о веома трусном подручју.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана