Хипнотисане генерације за игру знају само на телефону

 Анита Јанковић Речевић
Хипнотисане генерације за игру знају само на телефону

БАЊАЛУКА - Све више дјеце у Српској зависно је од мобилног телефона па често изгледају као хипнотисана, проговарају све касније, опада им концентрација, не знају да се играју, а неријетко су и агресивна, због чега стручњаци апелују на родитеље и институције да хитно реагују, јер ће посљедице по друштво бити несагледиве.

Предсједник Центра модерних знања у Бањалуци Небојша Мацановић каже да истраживања показују да дјеца од девете године показују знакове зависности од мобилних телефона. Он за “Глас” наводи да у раном узрасту доминирају игрице, а касније бројне друштвене мреже, а када их родитељи опомену и дају им задатак, она често изгледају као хипнотисана.

- Чини се да ништа од информација не допире до њих. Како одрастају јављају се и друге потешкоће, почевши од тога да не желе да се јаве родитељима на телефон или поруку, јер то није “ин” у друштву. На разним догађајима примјетно је да уопште не комуницирају него стално гледају у екран телефона. Због тога у оквиру центра покрећемо педагошко-психолошко савјетовалиште, уз посебан акценат на рад са дјецом, зависницима од друштвених мрежа, као и са адолесцентима социјално неприлагођеног понашања - прича Мацановић и додаје да истраживање Филозофског факултета у Бањалуци показује да ученици завршних разреда основних школа дневно проводе по шест сати уз телефон, што је алармантно.

Повод за терапијски рад је, прича Мацановић, и тај што дјеца данас не знају да се играју, већ на екранима гледају како се други забављају.

- Истраживање за то нам није ни потребно, јер се такви примјери налазе свуда око нас. Радионицама ћемо разним културним и спортским игрицама, загонеткама, анализама прича, разним методама играња улога настојати да их научимо како сами да се играју и квалитетно проводе вријеме - каже Мацановић и упозорава да данашњим генерацијама телефон не може бити укинут у потпуности, јер би то изазвало контраефекат, попут депресије. Он савјетује родитељима да разговором постигну договор у вези са употребом телефона те да то никако не буде више од сата дневно.

Логопед у бањалучкој Основној школи “Алекса Шантић” Јелена Љубомирац увјерава да се зависност од телефона код дјеце јавља у још ранијем узрасту, наводећи да у пракси има такве случајеве код малишана од три године.

- Бебе се у првим мјесецима живота излажу екрану и то је данас највећи проблем и узрок говорно-језичких поремећаја које попримају епидемијске размјере. Прије двије године сам радила истраживање гдје је око 40 одсто ученика нижих разреда имало проблема са неправилним изговором - увјерава Љубомирац.

Наводи да закасњели говор и неправилна артикулација у раном узрасту касније изазивају потешкоће у читању и писању, али и друге проблеме.

- Прве функционалне ријечи треба да се јаве око прве године, а данас је то код већине дјеце знатно касније. Седам до осам мјесеци касне, нарочито када сталну изложеност екрану прати недостатак стимулације и посвећености родитеља. Маме и тате морају разговарати са дјецом, живи говор ништа не може замијенити - савјетује Љубомирац.

Зачетник НТЦ система учења и предсједник Комитета свјетске Менсе Ранко Рајовић каже да телефон изазива зависност за десет дана коришћења.

- Игрице и брзе слике које се смењују на телефону код деце изазивају лучење хормона који су изузетно јаки и стварају зависност. И нема везе да ли дете има пет, 10 или 15 година. Код малишана који гледају у екран телефона два-три сата дневно у периоду развоја мозга долази до смањења дубоких регија великог мозга, које су задужене за просторну оријентацију и меморију. Даље, због живота у дигиталном свету дете не зна шта је добро, а шта лоше, нема кочницу и јавља се агресивност - објашњава Рајовић за “Глас”.

Тврди да друштво није ни свјесно озбиљности проблема.

- Последице ће бити катастрофалне ако се хитно не крене деловати. Почевши од родитеља, вртића, школа до институција чији је ресор образовање. Већ сада сведочимо последицама, недавни случај самоубиства младог момка у Лакташима је пример - казао је Рајовић и додао да расте број дјеце са кашњењем у развоју које у великој мјери личи на аутизам, али су у питању посљедице настале због употребе телефона.

Лијекови

Ранко Рајовић каже да у Великој Британији истраживања показују да десет до 15 одсто ученика узима или је узимало лијекове за концентрацију, а неки од њих су на бази амфетамина који је једна врста дроге.

- Има деце и у Србији која пију такве лекове. То је показатељ да се морају тражити решења и сви заједно морамо да се боримо. То није борба која ће трајати месец или два, већ наредних десет па и 15 година - казао је Рајовић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана