Десетинама општина у Српској пријети нестанак

Ови забрињавајући подаци наведени су у студији професора и демографа Стеве Пашалића и студената Педагошког факултета у Бијељини, до којих су дошли на основу података пописа становништва из 2013, а које је Републички завод за статистику објавио крајем децембра прошле године.

Највише општина које демографски изумиру има у бањалучкој и требињско-фочанској регији, а најмање их је у добојско-бијељинској. Свега три локалне заједнице у РС, Бањалука, Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево су демографски прогресивна подручја, док су демографски стабилни Требиње, Пале, Зворник и Лакташи.

- До резултата смо дошли рачунањем индекса демографских ресурса (Ид) који представља збир низа претходних података попут индекса образованости, рађања, старења и других - појаснио је Пашалић додавши да велики број општина има мали Ид што води ка нестанку становништва.

Истакао је да је најгора ситуација у малим општинама које су искључиво имиграционе, јер њихово становништво одлази у веће градове трбухом за крухом.

- У тим општинама остала је старија популација, смањено је рађање и нема репродукције. Ти подаци се негативно одржавају и на економију, јер ко ће улагати у општине у којима нема ко да ради - каже Пашалић. 

Додао је да је највеће изненађење Бијељина, за коју је статистика показала да представља демографски ослабљено подручје, иако се годинама сматрало да је град просперитета.

- Знали смо да Бијељина има раст броја становника, што је узроковано миграцијом током рата, али се показало да је њено становништво у просјеку старо 41 годину. Има и неколико факултета, али врло низак индекс образованости, што значи да је већина студената из других општина - рекао је Пашалић. 

Једна од општина са негативним индексом друштвених ресурса је Калиновик, чији је највећи проблем неповољна старосна структура и мали број беба, тврди начелница ове општине Милева Комленовић, која истиче да је стање алармантно, али ништа горе него у другим дијеловима РС.

- Сматрам да смо као народ генерално у проблему јер је нерађање дјеце све израженије, а ту чињеницу гурамо под тепих. Човјек се отуђио, мало се склапа бракова и све је присутнији тренд да се породице са оба запослена родитеља опредјељују за једно дијете - рекла је Комленовићева.

Иако спроводе низ пронаталитетних мјера, попут давања надокнада за прворођено дијете, за склапање брака, у Калиновику је лани рођено свега 12 беба.

- Дајемо и новац за вантјелесну оплодњу, али захтјева нема - навела је  Комленовићева.

Начелник општине Дервента Милорад Симић сматра да проблем лежи у чињеници да се рађа све мање дјеце.

- Општина ради све што може, за свако треће и наредно дијете издвајамо 600 КМ, за близанце 2.000, а за тројке 3.000 марака. Стипендирамо све наше студенте на државним факултетима, имамо мало стопу незапослености, носимо 12 одсто извоза РС, али опет се дјеца слабо рађају - рекао је Симић.

Општине са најмањим индексом демографских ресурса (Ид)

Општине                 Ид  

Источни Дрвар  -    0

Источни Мостар -    0

Купрес -                    0,63

Пелагићево -            1,36

Крупа на Уни -         1,80

Калиновик -              2,87

Дервента -                5,49

Оштра Лука -           6,55

Лопаре -                   6,88

Трново -                   8,88

Број локалних заједница са најмањим Ид-ом по регијама

Регија                 Број општина

Бањалучка -                       7

Добојско-бијељинска -   3

Зворничко-источносарајевска -  4

Требињско-фочанска -  5

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.