Дејан Љевнаић, директор ОЦ “Јахорина”, за “Глас Српске”: Јахорина зове у помоћ

Рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” директор Олимпијског центра “Јахорина” Дејан Љевнаић који се пита колико пута се свако од нас приликом одласка окрене да провјери да ли смо нешто оставили за собом. А колико пута да бисмо видјели шта смо оставили за собом? Истиче да је разлика велика, те да прво радимо готово свакодневно, због бриге за себе, да нешто не изгубимо, не заборавимо, а друго би требало да радимо још чешће, због бриге за оне који ће остати иза нас, да све не изгубе и не забораве.

- Нажалост, ретко то чинимо, због чега плаћамо цех. Поред свега што мој тим и ја радимо за Јахорину, поред свег труда и постигнутих успеха, паралелно се одвија девастација планине на више фронтова. Еколошком, архитектонском, па и оном брижном људском, чуварном и заштитничком. Односимо се према њој као да је туђа, а не наша. Као да нам је нешто узела, а не дала. Кажњавамо је. Свесно или несвесно, резултат је исти, а оправдања не би смела да постоје - рекао је Љевнаић.

ГЛАС СРПСКЕ: Шта је приоритет ОЦ “Јахорина” и за шта се залажете?

ЉЕВНАИЋ: Влада Републике Српске у тешкој ситуацији дала је Јахорини много, а ми јој се морамо одужити одговорним понашањем према сваком њеном детаљу и делићу. Наши приоритети су природа, скијаши, гости, прелепа архитектура, чисте реке. Не смемо дозволити да својим (не)чињењем унизимо иједан од њих. Морамо помоћи, колико год је у нашој моћи, сви заједно, да планина поново продише пуним плућима, не смемо јој ускраћивати кисеоник. Јер кад не буде природе, неће бити ни нас. Исто важи и за Јахорину. Лако можемо остати без ње ако наставимо овим путем.

ГЛАС: Како се неконтролисана градња може одразити на планину?

ЉЕВНАИЋ: Ако нешто не предузмемо, уништићемо природу, остаћемо упамћени по томе да смо трајно уништили планину. Штета би било изгубити такав, светски познати и признати потенцијал, због немара, непажње и слепе трке за профитом. Требало би уздићи је још више, на висине којима припада и које је својом природном раскошношћу и лепотом још пре Олимпијаде заслужила, а потом, озбиљним развојем у један од најпризнатијих ски-центара у региону, и досегла. Пружимо јој и придржимо лествицу да се попне још више уместо да јој рушимо тло под ногама. Не желим да Јахорина, због масовне изградње, постане нови Златибор. Хајде да (г)радимо тако да она буде најлепша на свету. Немам ништа против градње, али што не бисмо градили у будућности тако да буде толико лепо и бајковито да одмах добије заштиту УНЕСКО-а, да буде најлепше на свету.

ГЛАС: На који начин се то може постићи?

ЉЕВНАИЋ: Знам да то није у надлежности ОЦ “Јахорина”, али уверен сам да морамо више бринути о екологији, о архитектури, фасадама, томе да сваки нови објекат краси планину и окружење, да се у изградњи користи што више природне светлости и материјала, да имамо уређен паркинг, свака зграда гаражу, да је уместо камена дрво, да објекти немају много спратова, да су рађени у планинском стилу.

Амбијент који доноси ексклузивност

Један од истакнутијих и најреспектабилнијих архитеката, са завидним и свјетски признатим радом иза себе, редовни члан САНУ, Бранислав Митровић сматра да у посљедње вријеме долази до неразумљиве девастације простора и систематског уништавања природних и амбијенталних цјелина прекомјерном и неконтролисаном градњом.

- Драматично су угрожене најдрагоценије туристичке дестинације, арогантном и неконтролисаном интервенцијом бахатих и незаситих инвеститора, који нису свесни обрнуте пропорције између квалитета и квантитета - каже Митровић.

Истиче да су Златибор и Копаоник због преизграђености, велике и непримјерене урбане густине, неадекватне архитектуре изгубили ону потребну привлачност планинског амбијента, пејзажа и насеља, а добили изглед метрополе, густе урбане структуре.

- То није наш циљ када одлазимо у зимски туристички и ски-центар. Тражимо нешто другачије у односу на нашу свакодневну засићеност градом. Сматрам да ће бити велика штета ако исти сценарио задеси и Јахорину. Мој став је да би требало наћи праву меру и одржив концепт развоја који може да обезбеди равнотежу између економске исплативости и стварања једног аутентичног архитектонско-урбанистичког амбијента, који је компатибилан са природом. Тиме би била наглашена његова посебност, аутентичност и однос према затеченом контексту. Мање квадрата, а мало више простора омогућиће новим објектима да “дишу” и створити аутентичнији амбијент који доноси ексклузивност, а последично и “имиџ” и профит - казао је Митровић и подвукао да свака неумјесна и претјерана густина грађења, уз непромишљени или лоши урбанизам резултира катастрофалним посљедицама у простору. Он савјетује да би приликом грађења посебно требало фаворизовати природне материјале као што су дрво, камен и слично јер они могу да издрже провјеру такозване “савремене архитектуре”.

- Развој и изградњу једног овако драгоценог ски-центра попут Јахорине требало би да краси промишљен однос према природи и минуциозни приступ приликом интеграције објеката у затечени амбијент, уз опрезну проверу од опасности негативне форме комерцијализације - поручује Митровић.

ГЛАС: Шта је Јахорини неопходно за угоднији боравак туриста?

ЉЕВНАИЋ: Неопходна нам је проширена, функционална амбуланта која подмирује потребе једног оваквог ски-центра. Затим тротоари, немају људи куда да ходају, иду цестом. Какву то слику туристима шаље? Отераћемо странце који у великом броју долазе искључиво због доброг скијања. Џаба нам перфектно уређене стазе, најсавременије гондоле и систем за вештачко оснежавање. Неће пожелети да се врате, толико је уређенијих ски-центара у окружењу који пружају лошије услове за скијање, али боље за боравак и комплетан угођај на планини. Потребни су нам шатл бусеви који би саобраћали по планини, повезивали удаљеније смештајне капацитете са центром, али и они што би возили на релацији Сарајево - Јахорина. Ми чак немамо ни спа центар да понудимо гостима, као вид релаксације након скијања и место окупљања нескијаша. А како је у комшилуку, о даљем иностранству да ни не говорим? Зар су они паметнији и способнији од нас? Можда више воле своју земљу и њена природна богатства. Можда је више цене, док ми Јахорини, свесно или несвесно, наносимо непроцењиву штету.

ГЛАС: Како видите рјешење свих тих проблема?

ЉЕВНАИЋ: Требало би ангажовати најбоље архитекте, уложити у израду плана, прописати под којим условима може и сме да се гради. Увести комунални ред који сада не постоји. Почевши од еколошких контејнера, за које је у току међународни конкурс за идејно решење, преко збрињавања паса луталица до постављања довољног броја канти за смеће, да га не би разносиле животиње. Све то може бити украс Јахорине, наше зелене оазе, коју ћемо само на тај начин сачувати. Време је да Јахорина добије и пејзажног архитекту, али и камп за децу са приступачним ценама, не вишим од пет евра по ноћењу. Да привучемо и задржимо младе, да се њихов број из године у годину повећава, да освајају планину. Добар глас далеко се чује, а глас омладине има највећи одјек, који ће нас пратити попут еха у будућности. Шта је оно што желимо да се чује о нама онда када нас више не буде било? Шта ћемо оставити младим нараштајима у наслеђе? Тргнимо се, скренимо поново позитивну пажњу јавности на Јахорину као што смо то учинили славне 1984. године јер имамо чиме да се поносимо и шта да чувамо.

Надам се да ће неко чути моје најдобронамерније предлоге. Неопходно је да се хитно нешто предузме. Иначе, нећемо имати чиме да се похвалимо, шта смо оставили младима. Довољно је да сви урадимо колико можемо. Много нас је, а циљ би требало да нам је заједнички, као и одговорност. Сигуран сам да можемо да га досегнемо јер је племенит. Спасимо заједно Јахорину.

Гондола

ГЛАС: Шта је рјешење за растерећење Јахорине?

ЉЕВНАИЋ: Једно од решења за растерећење Јахорине од прекомерног броја гостију и стопирање масовне изградње је планирани пројекат гондоле која би повезивала општину Пале са Јахорином. На тај начин грађанима Пала био би знатно олакшан приступ Јахорини, а они такав капитални инфраструктурни пројекат заслужују, исто као и приход који би био остварен ноћењима и ванпансионском потрошњом великог броја туриста смештених у Палама, због којих би ова сарајевска општина још више оживела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.