Берачи у малињаке неће без сто марака

Послови у пољопривреди попут сијања и копања на њивама те резидбе и бербе воћа трају од раног прољећа до краја јесени, а шансу да солидно зараде имају незапослени, студенти и средњошколци.

Пољопривредници кажу да је, упркос списку незапослених на евиденцијама бироа, мало оних који су спремни да засучу рукаве, те да им је из сезоне у сезону све теже наћи раднике, због чега им се неријетко дешавало да касне са испорукама производа купцима.

Предсједник Удружења малинара “Виламет” из Братунца, Сребренице и Милића Љубиша Алемпић каже да је ситуација веома незгодна, јер многи произвођачи имају проблема са проналаском сезонаца.

- Када је ријеч о овој години, према неким првим информацијама, берачи траже веће дневнице него што су до сада биле, па чак и до 100 марака. Видјећемо како ће се кретати, још не знамо - рекао је Алемпић.

Недостатак радне снаге, како каже, свакако утиче на пословање.

- Сви ће наћи берача ако га плате 100 марака, али реално је то превише јер треба сагледати да ли је он у стању да набере толико плодова да би се то исплатило воћарима - казао је Алемпић.

Предсједник Удружења воћара РС Драгоја Дојчиновић каже за “Глас” да је лани био мањак квалификоване стручне радне снаге за орезивање воћа.

- Због тога нисмо успјели да завршимо орезивање на вријеме. Већ крајем маја требаћемо и појачан број неквалификованих радника сезонаца, а то је посао који могу сви да раде само ако желе - рекао је Дојчиновић.

Објаснио је да прави проблеми настају када се приближи берба.

 - Прошле године смо морали да увозимо раднике чак из Турске, па ћемо тако морати вјероватно и ове. Младих у овом послу код нас нема, предњаче радно способни пензионери - рекао је Дојчиновић.

Воћари су, каже, лани сатницу плаћали пет марака, а уз то и превоз и смјештај онима којима је неопходан, додавши да се још не зна колика ће бити овогодишња накнада.

На мукама, и то већ годинама, су и повртари, што потврђује предсједник Удружења повртара РС Бранко Мастало.

- Више није битно ни колике су дневнице кад једноставно нема ко да ради. Често у шали кажем да ми је драго што су сви у Српској запослени, јер чим нема заинтересованих за сезонски посао, значи да сви имају стални посао. Међутим, није то тако - рекао је Мастало за “Глас”.

Дневнице су тренутно, како каже, 50 марака за десет сати рада, а уз то иду и два оброка и кафа.

- Сматрам да ће дневнице сигурно бити веће када почне сезона и када порасте потражња за радницима. Њих нема довољно па ће самим тим морати бити и плаћени више. Сада је сатница пет марака, а спомиње се да би то могло бити и шест - рекао је Мастало додајући да мањак радника утиче на пословање. Објаснио је да се за сезонске послове највише одлучују старији људи, већином жене, те да је највећи проблем пронаћи неког да вози трактор или виљушкар.

Извоз

Драгоја Дојчиновић каже да воћари тренутно обављају редовне послове, а да крајем маја или почетком јуна креће ручна дорада плодова. Тада се, објашњава, укида вишак плодова са стабла, те се баца на земљу како би се добио што бољи квалитет. Али, како каже, проблем им представља то што прошлогодишњи род још нису успјели да пласирају на инострано тржиште.

- Не извози се у Руску Федерацију, а нешто мало иде за арапске земље, али оне имају веома оштре критеријуме, па свега 20 одсто наше производње испуњава њихове захтјеве - рекао је Дојчиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.