Стратешки пројекти без инжењера висе о концу

Анита Јанковић Речевић
Стратешки пројекти без инжењера висе о концу

БАЊАЛУКА - Реализација великих инфрастуктурних пројеката од стратешког значаја, због недостатка стручне радне снаге, могла би да буде угрожена у догледној будућности па из јавних предузећа предлажу да се инжењерима одмах по изласку са факултета обезбиједи радно мјесто са почетном платом од 2.500 марака.

Наиме, генерални директор “Сарајево-гаса” Источно Сарајево Недељко Елек сматра да би у Српској требало донијети лекс специјалис којим би сваком студенту Машинског или Електротехничког факултета након што заврши студије било гарантовано радно мјесто и почетна плата од 2.500 КМ у јавним предузећима, јер би та примања зауставила њихов одлазак у иностранство.

- Влада РС одобрила је “Сарајево-гасу” 70 милиона КМ за гасификацију истока Српске, али све то ће бити џаба ако не будемо имали кадар да тај пројекат спроведемо. Криво ми је што се друштво бави причом да немамо конобара и кувара, што је тачно, али немамо ни инжењера, доктора... Зато износим иницијативу коју ће надам се прихватити колеге из јавних предузећа. Суштина је да тренутним законом не можемо дати добру плату инжењерима да их задржимо. Зашто би један инжењер радио у “Сарајево-гасу” за 1.200, када може као конобар на Јахорини за 2.500 КМ - рекао је Елек.

Декан Машинског факултета у Бањалуци Александар Милашиновић каже за “Глас” да привреда не може функционисати без инжењерских струка и да ће се Српска убрзо суочити са озбиљних проблемом одлива тог кадра.

-  Растом плата то се дјелимично може ријешити, али потребно је подићи свијест о потреби развоја инжењерских дисциплина и позиционирања у друштву струке и науке. Плата је важан фактор, али социјални и друштвени статус те професије јесте једна од битнијих ствари - казао је Милашиновић.

Он истиче да домаћа привреда запошљава готово сав кадар који одшколују и да нема масовног одласка у иностранство.

- Фирме траже од нас да производимо више кадра, али то не ­и­де преко ноћи. Морамо се укључити у кампању популаризације машинског и других факултета који образују инжењере - казао је Милашиновић.

Декан Електротехничког факултета у Бањалуци Зоран Ђурић каже да инжењерског кадра генерално недостаје на тржишту рада, а да је проблем нарочито изражен у јавним предузећима па и на факултетима из разлога што су примања далеко већа у приватном сектору у односу на јавни.

- Плата од 2.500 КМ неће суштински много промијенити, али поента је добра. Наши инжењери посљедњих година и не одлазе у иностранство, остају овдје али раде директно за стране послодавце или приватни сектор. Плате у јавном сектору се морају рјешавати, јер је на примјер рад хидроелектрана и сличних државних предузећа без инжењера немогућ - истакао је Ђурић. 

Директор Уније послодаваца РС Саша Аћић сматра међутим да је немогуће таквим мјерама усмјеравати било какав кадар и према било којем сектору, јер је тржиште једино мјеродавно.

- Радници електро, машинске или било које друге струке сами проналазе послодавца било овдје или негдје друго. Наш образовни систем је превише стимулативан и неопходно је да се ријеши однос државе и студената како би држава свој интерес могла заштитити. Мора се дефинисати цијена коштања студија. Ако је држава у образовање младог човјека уложила 100.000 марака, онда тај неко треба да остане одређени број година и ради у Српској или врати тај новац. Овако јавни новац просипамо у ваздух деценијама и губимо људске ресурсе који су бесплатно одшколовани у Српској - закључио је Аћић.

Споразум

Недељко Елек потписао је јуче меморандум о сарадњи са деканима Машинског и Електротехничког факултета Универзитета у Источном Сарајеву Милијом Краишником и Божидаром Поповићем.

Поповић је истакао да је споразум, осим за факултете и студенте, прилика и за “Сарајево-гас”, јер су стечени услови да заједно отворе и апликације за пројекте, посебно из европских фондова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана