Скроман раст девизних резерви
БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Девизне резерве Централне банке БиХ на крају прошле године износиле су 16,29 милијарди КМ, што је повећање од 224 милиона марака на годишњем нивоу, а према ријечима економиста, то је врло скроман раст.
Подаци Централне банке БиХ показују да је тај раст на годишњем нивоу 1,4 одсто. Из ове финансијске институције јуче су саопштили да су девизне резерве на крају децембра прошле године у односу на мјесец раније порасле за 605,1 милион КМ или 3,9 одсто.
Укупни кредити домаћим секторима у БиХ на крају децембра 2023. године износили су 23,55 милијарди и већи су за 247,4 милиона КМ или 1,1 одсто у односу на новембар исте године.
- Раст кредита регистрован је код становништва и то за 26 милиона КМ или 0,2 одсто, приватних предузећа за 144,5 милиона КМ или 1,5 одсто, нефинансијских јавних предузећа за 35,3 милиона КМ или 5,9 одсто, владиних институција за 17,7 милиона КМ или 1,6 одсто те осталих домаћих сектора за 24 милиона КМ или 11 одсто - наведено је у документу о монетарним кретањима Централне банке БиХ, у којем се истиче да је годишња стопа раста укупних кредита у децембру 2023. износила 6,7 одсто, што је номинално око 1,48 милијарди КМ.
Економиста Александар Љубоја каже за “Глас” да су остварени проценти врло скромни у релативном и апсолутном износу, а разлог је мала, слаба и крхка економија.
- Требало би да је тај раст већи, али наша привреда је наслоњена на ЕУ, гдје се биљежи рецесија, присутни су потреси како у финансијским секторима тако и у сектору робе, производње, прерађивачке индустрије. С друге стране неевропске земље, попут држава Далеког истока, Русија и САД имају раст индустријске производње и бруто националног производа. Забрињава неактивно коришћење новчаних средства и то што Централна банка има позицију фикуса. Требала би да обавља низ послова у убрзавању кредитних и других активности, односно пласира резерве за инвестиционе циклусе у инфраструктури, који су нам неопходни - рекао је Љубоја.
Он је истакао да због сложеног уређења земље и историје односа три народа у БиХ политика има пресудан утицај у доношењу кључних одлука, а не економија.
- Сви ти проценти могли би расти уколико бисмо се озбиљно позабавили међусобним односима и повјерењем, да постоји договор о развоју и унапређењу енергетских и инфраструктурних пројеката. С друге стране не можемо бити задовољни ни са тим малим порастом кредита, који су основни извор инвестиционих циклуса у привреди. Када су у питању физичка лица и ту нам треба већи раст, јер потрошња коју генеришу кредити, ако би једним дијелом била усмјерена на домаће производе и услуге, била би један од модела који би утицао на убрзавање економских процеса - нагласио је Љубоја.
Депозити
Према подацима Централне банке БиХ укупни депозити домаћих сектора на крају децембра 2023. године износили су 31,11 милијарди КМ и у односу на новембар исте године повећани су за 172,4 милиона КМ или 0,6 одсто.
Раст депозита на мјесечном нивоу остварен је у сектору становништва и приватних предузећа, док је смањење присутно код нефинансијских јавних предузећа, владиних институција и осталих домаћих сектора.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
