Ниска цијена пшенице скратила бразде
БИЈЕЉИНА - Сјетва пшенице на плодним равницама Семберије приводи се крају, а ратари тврде да су бразду, у односну на лани, скратили и до 25 одсто јер их је овогодишња ниска откупна цијена хљебног жита сатјерала уз зид и онемогућила даља улагања.
Домаћи произвођачи пшенице ову годину неће памтити по добром, јер им готово ништа није ишло наруку. Поред слабих приноса и лошег квалитета жита, со на рану била је откупна цијена која је дупло нижа од лањске.
Када су љетос млинарима предавали пшеницу ратари су се надали да би годину, ипак, могли завршити на нули јер је договор био да им плате 30 фенинга по килограму при преузимању те да им доплате разлику уколико на берзанском тржишту дође до раста цијена.
Предсједник Удружења пољопривредних произвођача “Села Семберије” Бошко Радић каже за “Глас” да се те наде, нажалост, нису обистиниле.
- Цијена пшенице је већ завршена прича. На крају смо је продали по 0,30 КМ, јер није било могућности да добијемо више. На глобалном тржишту се десио пад цијене тако да је производња пшенице ове сезоне за нас била тотално неисплатива. Посљедица тога јесу мање сјетвене површине и до 25 одсто у односу на лани нарочито, јер је ове јесени сјетва много скупља. Рачунајући сјеме, ђубриво, прехрану и трошкове закупа моја фактура лани је за 450 дунума пшенице износила 53.000 КМ, а ове године износиће од 57.000 до 60.000 КМ - рекао је Радић.
Он је додао да су семберски ратари прошле седмице ресорном министарству послали захтјев са неколицином приједлога који би колико-толико могли сачувати ову грану пољопривреде.
- Занима нас колики ће бити укупан износ подстицајних средстава за пшеницу. Тражимо да остане на прошлогодишњем нивоу и да се не посматра по хектару јер је реално сјетва смањена. Сваке године се за занављање производње задужујемо, а средства отплатимо када пшеницу овршимо - казао је Радић и додао да се ратарима мора рећи да ли је уопште потребно да производе пшеницу или је исплативије за цијело друштво да се она увезе.
За предсједника Удружења млинара Републике Српске и власника приједорске фирме “Житопрерада” Зорана Коса исплативије је да се увози, јер домаћа пшеница не задовољава квалитетом.
- Ове сезоне нисам откупио ни килограм домаће пшенице, јер хљебно жито купујем у Мађарској гдје се цијена, у зависности од квалитета, креће између 180 и 250 евра по тони. У Србији кошта око 170 евра, јефтинија је али и квалитетом знатно лошија. Свако купује оно што њему треба - казао је Кос.
Додаје да је 0,30 КМ колико су млинари махом плаћали ове године ратарима реалан износ.
- Цијена пшенице у посљедња три мјесеца је стабилна и ништа ново се неће десити до идуће жетве. Међународно тржиште сада нема претјерано велики утицај на нас, јер је Србија пуна прошлогодишњих залиха, има ниску цијену и жита и брашна. Ништа се не може спектакуларно десити осим ако Србија тај тржишни вишак не извезе у неке треће земље - навео је Кос и додао да врећа брашна од 25 килограма у Српској сада кошта од 20 до 25 марака.
Временски услови
Бошко Радић истиче да временски услови ових дана иду наруку ратарима да посао приведу крају.
- Киша која је падала протеклих дана омогућила нам је да машинама уђемо у њиве и засијемо жито. Они који су раније ушли у тај посао имали су проблема са сувим тлом које се теже припремало - навео је Радић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
