Хоће ли се Српска угледати на Норвешку или Албанију?
Пореска управа Српске саопштила је да је у првом кварталу ове године настављен раст наплате по основу накнада за приређивање игара на срећу и то за 27 одсто у односу на исти период прошле године.
Истовремено бањалучке и републичке власти пријете најавом затварања кладионица легалних приређивача игара на срећу умјесто да, по угледу на развијене земље, приход од ове индустрије законски распореде. Стога се поставља питање хоће ли ће се Српска угледати на Норвешку, која легалним приређивачима не отежава пословање, већ сав приход од игара на срећу улаже у спорт и културу, или Албанију која је привременом забраном приређивања претрпила огромне губитке.
Популистичке најаве надлежних неће ријешити проблем малољетничког коцкања јер је малољетницима строго забрањен улазак у кладионице и аутомат клубове легалних приређивача игара на срећу које су предмет сталних контрола.
Међутим, то није случај са угоститељским објектима у којима се, на 1.052 локације широм Републике Српске, налази 2.471 терминал и у које малољетници могу да уђу када желе, а нестручно особље не провјерава године играча, нити су адекватно опремљени.
Ипак, поједини домаћи политичари желе да слиједе примјер Албаније у којој су привремено биле забрањене игре на срећу. У Албанији су научили лекцију јер је, забраном, клађење прешло на црно тржиште, а држава имала огромне губитке, па су све вратили у легалне оквире.
Умјесто тога, надлежни би требало да слиједе примјер најразвијенијих европских економија, попут Норвешке, која легалним приређивачима не отежава пословање, већ сав приход од игара на срећу улаже у спорт и културу.
Легални приређивачи појачано пуне буџет Српске
У 2022. и 2023. години приређивачи игара на срећу у Републици Српској уплатили су више од 218 милиона КМ пореза и накнада. Од игара на срећу у РС би требало да се финансирају аматерски спорт, култура, умјетност, хуманитарне и друге организације и борачка удружења. Расподјела прихода од игара на срећу дефинисана је Законом о играма на срећу, а дио који остаје у републичкој каси дијели се на основу Уредбе Владе РС.
Према уредби, Министарству здравља и социјалне заштите припада 37 одсто новца од опорезивања игара на срећу, Министарству породице, омладине и спорта и Министарству просвјете и културе по 25 одсто, док Министарство рада и борачко инвалидске заштите добија 13 процената. Тај новац би требало да додијеле крајњим корисницима кроз јавне позиве за финансирање пројеката.
Укупан приход од накнада за приређивање игара на срећу за 2023. годину износио је 124.195.706 КМ, од чега је буџету Српске припало 106.107.288 КМ, а јединицама локалне самоуправе 18.088.418 КМ.
Годину раније укупан приход од накнада и пореза кладионица, коцкарница и лутрија износио 94.174.561 КМ. Од тога је републичком буџету припало 80.021.252 КМ, а општинама и градовима 14.153.310 КМ.
Ове бројке доказују добро познату чињеницу да легални приређивачи појачано пуне буџет из године у годину.
Милионски губици у случају тужби приређивача
Иако приређивачи редовно испуњавају све обавезе према држави, бањалучке и републичке власти пријете увођењем минималне удаљености од 500 метара између образовних установа и кладионица, такси од 25.000 КМ, те измјенама Закона како би их високим наметима затворили. Тиме легалну индустрију приређивања игара на срећу гурају у сиву зону, наносе штету бањалучком и републичком буџету, али и хиљадама људи који су запослени код легалних приређивача игара на срећу. Осим тога, ризикују милионске губитке у буџету за одштете у случају тужби приређивача.
Без великог дијела прихода у буџету могле би да остану и градске касе. У случају тужби улагача, Град Бања Лука би морао да плати око 500 милиона марака одштете у арбитражи пред Међународним центром за рјешавање инвестиционих спорова, а већ се суочава са великим проблемима због кривичних пријава и најављених тужби.
Асоцијација легалних приређивача игара на срећу АЛПИС
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
