Била је убједљиво најљепша југословенска глумица, онда је нестала без трага

Рођена у Љубљани 1963. године, Савина је као тинејџерка ушла крупним корацима у свијет спорта - активно је играла тенис и већ као млађа јуниорка биљежила је запажене резултате.

Са 16 година била је званично трећа тенисерка у земљи, па се у том периоду преселила у Штутгарт и почела да наступа на професионалним турнирима по Европи. Ипак, судбина јој није одредила да постане шампионка; вратила се 1981. године у Љубљану и уписала студије енглеског језика. Поред тога, прелепа Савина повремено се бавила и моделингом, у локалним оквирима. И тада се десио обрт: није ни завршила прву годину студија, а већ је добила главну улогу у филму Живка Николића "Смрт господина Голуже" (1982).

Наиме, Николић је мјесецима тражио одговарајућу глумицу за улогу Анке која је у сценарију описана као млада удовица божанственог изгледа. Упркос томе што је знао да Савина нема глумачког искуства, када је видио фотографије младе Љубљанчанке, познати редитељ узвикнуо је: "То је оно право!"

Како је испричала (на Пулском фестивалу ’82), звали су је телефоном из продукцијске куће "Виба филм" и рекли јој да је управо добила главну улогу!

"Нисам стигла ни да се снађем, једноставно, упала сам у све то...", причала је тада заносна плавуша.

Њена лјепота била је и остала, уз прелијепо осликан стари Мостар, главни квалитет поменуте Николићеве драме, а Љубиша Самарџић (тумачио насловну улогу) остао је у сијенци Савине Гершак и њене грациозности. Дебитанткиња, у својој деветнаестој, а на фестивалу у Пули тог лјета већ је била, разумљиво, најсликанија и најинтригантнија личност.

И када се чинило да је звијезда рођена, да ће понуде почети да пљуште са свих страна, то се није десило - двије године Савина се није појавила у домаћим биоскопима, па ни на телевизији. Истини за вољу, њени глумачки квалитети нису били нарочити, а није имала ни елементарно глумачко образовање. Изјављивала је тада, између осталог, да је бављење тенисом ипак теже и захтјевније од глуме, да је рад на филму лепо и узбудљиво искуство и да је тенис за њу прошлост...

Најзад, публика је дочекала да изнова ужива у њеној лјепоти; Живко Николић припремао је нови филм, а у њему већ зацртао да водећу женску улогу игра Гершакова. Било је то "Чудо невиђено" (1984), филм који је одлично примљен и код публике, и код критике. И данас се памте бројне комичне сцене и култне реплике из најпознатијег Николићевог филма, међу њима и она када монах Макарије (Бата Живојиновић) концизно "дефинише" појаву заносне Савине Гершак у убогом селу на обали Скадарског језера.

Послије успјеха Николићевог филма, Савину су примјетили у Италији, па тако 1986. добија улогу у Б филму "За шаку дијаманата", а слиједеће године игра у још два филма на Апенинима.

Крајем 1987. и трећи пут се одазива на позив Живка Николића - овога пута реч је о туробној, политичкој драми "У име народа" у којој Гершакова глуми поред Богдана Диклића и Миодрага Кривокапића. Занимљивост је да Николић у том филму прави једно мало изненађење за публику: Савина не тумачи заводницу, нити заносну удовицу, напротив, њен сексепил је пригушен, улога је сведена и без еротске ноте.

У периоду 1988-90. Савина Гершак појавила се у укупно седам филмских наслова, углавном продуцираних у Италији. Можда су најпознатији од поменутих филмова амерички средњебуџетни "Поноћна јурњава" (1990) с Робертом Мичамом и Мајклом Дудикофом и "Угриз" (1989), други дио италијанске хорор франшизе "Проклетство".

А онда је, у својој 28. години, божанствена Савина напустила глуму, југословенски филм остао је без своје некрунисане "мис". Студије енглеског није завршила, али је умјесто тога уписала психологију и дипломирала у Риму, гдје је наставила да живи и ради.

Мајка је двоје дјеце (родила је близанце у својој 44. години), а професионално се бави психотерапијом, до данашњих дана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.