Силајџић знао за злодјела у логорима

Силајџић знао за злодјела у логорима 08.09.2018 17:12 | Жељка Домазет

Сарајево - У Коњицу нису постојали никакви сабирни центри већ класични логори у којима су мучени и убијани Срби, а налоге о оснивању тих логора потписивао је Харис Силајџић, каже предсједник Удружења Коњичана Републике Српске Зоран Пологош.

Поводом подношења извјештаја против ратног премијера и шефа дипломатије РБиХ због ратних злочина над Србима, Пологош је “Гласу Српске” рекао да је Силајџић добро знао шта се дешава у тим логорима.

- Доказ да је све знао јесте и то да је Силајџић потписао наредбу о размјени преосталих затвореника 6. октобра 1994. године, када је размијењено 166 српских логораша - рекао је Пологош.

Коментаришући могући кривични поступак против њега, Харис Силајџић је за издање “Ослобођења” од петка рекао да је ово “трећи или четврти покушај у оквиру осмишљеног и добро финансираног пројекта чији је циљ релативизација већ изречених пресуда”.

- Истина и чињенице овдје не играју никакву улогу, баш је пресликано као из Химлерове медијске стратегије - рекао је Силајџић.

Зоран Пологош каже да постоје осуђујуће пресуде Срба који су били на челним функцијама појединих општина, те предсједника кризних штабова који су одговарали за неке злочине који су чињени на њиховом подручју.

- Код бошњачког народа до сада нисмо имали случајеве да они одговарају. Овдје је све јасно. Харис Силајџић и Алија Изетбеговић су, према свједочењима многих логораша, не само знали за логоре и злочине, него и потписивали одлуке о оснивању тих логора. Обилазили су их. Ово је чиста ситуација са непобитним, ноторним и необоривим доказима. На потезу је Тужилаштво БиХ. Ми генерално немамо повјерење у правосуђе БиХ, али ево Тужилаштво БиХ је на испиту и видјећемо шта ће учинити - рекао је Пологош.

Коментаришући чињеницу да се толико дуго чекало са подношењем извјештаја Тужилаштву БиХ, с обзиром на то да је ријеч о злочинима над српским народом који су се дешавали на подручју Коњица већ почетком рата, Пологош је казао да је “велика кривица и на институцијама Републике Српске што то није било спремно одмах послије рата”.

- Било је опструкција и од самог Тужилаштва БиХ и од свих других структура. Кривица је и на институцијама, а са друге стране чекало се и да многи свједоци тих злочина помру. Но без обзира на намјеру да свједоци нестану или се раселе, мислим да има довољно необоривих доказа - рекао је Пологош.

Он је живио у Коњицу, одакле је избјегао почетком рата.

- Они који су то могли напустили су Коњиц. Касније је град био блокиран и готово сви који су остали прошли су кроз логоре. У Коњицу је почињен страховит злочин, поготово у селима Брадина и Доње Село, гдје је српски народ потпуно нестао - казао је Пологош.

Заточили и жене и дјецу

Десимир Мркајић, који је прије рата живио у Брадини, у логору Челебићи провео је 28 мјесеци и пет дана.

- Заробљен сам у Љутој код Калиновика и пребачен у логор у Челебиће. Можда ми је то заробљавање и спасило живот, јер све живо што су ухватили у Брадини побили су. Кроз логор у Челебићима прошло је око 700 људи. Тај број се стално мијењао. Међу логорашима је било и жена и дјеце - рекао нам је Мркајић.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица