Milan Tegeltija, predsjednik Visokog sudskog i tužilačkog savjeta, za “Glas Srpske”: Očuvali smo nezavisnost VSTS-a BiH

- Bili smo suočeni sa teškim izazovima, ali naš ključni rezultat je očuvanje nezavisnosti VSTS-a, što nije bilo lako s obzirom na sve pokušaje instrumentalizacije pravosuđa u političke svrhe. Donijeli smo mnogo krupnih i teških odluka od izbora predsjednika Suda BiH, preko suspenzije i smjene glavnog tužioca Tužilaštva BiH, pa do ogromnih rezultata u vezi s EU integracijama, što je prepoznala i Evropska komisija, rekao je Tegeltija za Glas Srpske.

GLAS: Često ste u javnosti optuživani da ste lobirali kako biste bili na čelu VSTS-a. Kako to komentarišete?

TEGELTIJA: To su zlonamjerna osporavanja i mene i VSTS-a. I kada bi neko htio da to uradi, ko to može da izlobira 83 odsto sudija u RS i 13 od 14 članova VSTS-a?!

GLAS: Na prvoj sjednici VSTS-a poslije reizbora odobrili ste angažman američkog eksperta u Tužilaštvu BiH. Možete li pojasniti o kakvom je angažmanu riječ pošto se u vezi s tim digla prilično velika prašina?

TEGELTIJA: To, prije svega, nije ništa novo jer je doskoro u Tužilaštvu BiH bio angažovan jedan ekspert iz Francuske, kao i ekspert iz Slovenije. Američki savjetnik će imati ulogu savjetodavnog karaktera u kontekstu poboljšanja unutrašnjih procesa i organizacione prirode u Tužilaštvu BiH kako bi ono radilo efikasnije, kao što su to činili i raniji eksperti iz Francuske i Slovenije. Međutim, angažovanje tog eksperta je u nadležnosti Tužilaštva BiH kao samostalne institucije, a mi samo dajemo odobrenje na takve vrste angažmana. Znači, u konkretnom slučaju Tužilaštvo BiH i Ambasada SAD su se usaglasili u vezi s angažmanom eksperta iz SAD. Kada je to došlo na VSTS-a, mi smo ustanovili da takav angažman nije suprotan propisima i odobrili smo ga, istovremeno ukazujući v.d. glavnog tužioca da u protokolu koji će do septembra biti potpisan između Tužilaštva BiH i Ambasade SAD mora jasno biti unesena odredba da taj ekspert neće biti uključen u rad na pojedinačnim predmetima. Povrh svega, već u samom zahtjevu za odobrenje je istaknuto da taj ekspert neće imati operativne nadležnosti, ali smo zahtijevali da protokolom to jasno bude utvrđeno kako bismo izbjegli sve eventualne nejasnoće i pogrešna tumačenja. Prema tome, nakon što utvrde sadržinu protokola, on će opet doći u VSTS na odobrenje, a budući da su naše sjednice javne, tako će biti i u ovom slučaju.

GLAS: Savjet ministara BiH još nije usvojio revidiranu strategiju za procesuiranje ratnih zločina iako na tome insistira i Evropska komisija. Kako to komentarišete i da li ovakvo ponašanje smatrate nekom vrstom opstrukcije?

TEGELTIJA: Ja nemam informaciju zašto je to skinuto sa dnevnog reda Savjeta ministara.

GLAS: Revidiranom strategijom je predviđeno da predmeti ratnih zločina budu završeni do 2023. godine. Da li očekujete da će se to desiti i da će konačno oni najsloženiji predmeti dobiti epilog?

TEGELTIJA: Mislim da su ti predviđeni rokovi realni i ostvarivi, pogotovo zato što je predviđeno puno značajnije distribuiranje predmeta entitetskim sudovima i tužilaštvima.

GLAS: I ranije su donošene strategije za procesuiranje ratnih zločina koje su uglavnom ostajale mrtvo slovo na papiru. Koji su razlozi da se nije radilo kako valja?

TEGELTIJA: Mislim da je glavni razlog bila upravo prevelika koncentracija predmeta u jednom sudu i tužilaštvu, zbog čega jednostavno nisu mogli da riješe predmete u predviđenim rokovima.

GLAS: Šta očekujete od strukturalnog dijaloga i hoće li konačno biti donesen zakon o sudovima u BiH?

TEGELTIJA: Očekujem da kroz dijalog dođemo do najboljih rješenja za funkcionisanje pravosuđa. A da li će se to i kada desiti, ne mogu da kažem jer je u BiH jako teško biti bilo kakav prognozer.

GLAS: Uskoro bi trebalo da bude raspisan konkurs za čelne pozicije u Tužilaštvu BiH. Instituciju glavnog tužioca su od osnivanja pratile različite kontroverze, pa nijedan nije dočekao kraj mandata?!

TEGELTIJA: Problem su velika i ozbiljna nadležnost i velika i ozbiljna očekivanja od tog tužilaštva. Samim tim, i pritisak na glavnog tužioca je ogroman. Glavni tužilac mora imati ogroman lični i profesionalni integritet i mora naći dovoljno mudrosti, odlučnosti i snage da odgovori zahtjevima tako odgovorne funkcije.

Najslabija karika

GLAS: Koje su to najslabije karike u pravosuđu BiH?

TEGELTIJA: Ne bih to definisao baš kao najslabije karike, ali definitivno je najviše prigovara na rad Suda i Tužilaštva BiH. Ne kažem da su svi prigovori opravdani, ali definitivno su u najvećem fokusu javnosti, tako da od njihovog rada značajno zavisi percepcija javnosti o radu kompletnog pravosuđa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.