Region mora brže rušiti barijere za rast standarda

Skup u crnogorskom ljetovalištu Bečići, koji organizuje beogradski nedjeljnik NIN, okupio je sedmu godinu uzastopno predstavnike vlada, institucija, akademske zajednice i ekonomske stručnjake kako bi razmotrili prilike u ekonomiji regiona i perspektive za napredak. Predsjednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović predstavio je na panelu posvećenom fiskalnoj konsolidaciji i privrednom rastu analizu privrednih kretanja od 2008. kada je izbila svjetska ekonomska kriza.

- Zemljama zapadnog Balkana biće potrebno i do 200 godina da bi dostigli prosjek EU. Ekonomski rast na zapadnom Balkanu je prošle godine usporen, a tome su doprinijeli smanjenje investicija i politička nestabilnost. Zajedničko za sve zemlje regiona je da su nespremne dočekale svetsku ekonomsku krizu 2008. godine.  Sve zemlje zapadnog Balkana su četiri-pet godina, a neke i duže, lutale u definisanju ekonomske politike, izbegavajući primenu mera štednje. Tek od 2014. sve zemlje zapadnog Balkana primenjuju model fiskalne konsolidacije zasnovan na štednji koji je doveo do uravnoteženja i stabilizacije makroekonomskih agregata - istakao je Vlahović.

On je dodao da je pred zemljama regiona još mnogo posla na planu realizacije strukturnih reformi.

- Pod njima podrazumevam restrukturiranje velikih javnih preduzeća i unapređenje poslovnog ambijenta kako bi počeli da vodimo računa o kvalitetu investicija koje dolaze sa strane, ali i podstakli domaće investicije jer se nijedna zemlja nije razvila bazirajući se isključivo na stranim investicijama. Kasniji oporavak i današnje niže stope rasta u zemljama regiona najvećim delom su posledica izgubljenih godina u reagovanju na globalnu krizu. Rast koji danas imamo na zapadnom Balkanu je više posledica dobre konjunkture u evrozoni, pošto su zemlje regiona dominantno okrenute ka zemljama EU i evropske monetarne unije i kada je u pitanju spoljnotrgovinski i investicioni tok, nego što je rezultat naših internih mera - ističe Vlahović.

Ministar finansija Crne Gore Darko Radunović rekao je da je region posljednjih godina imao privredni rast koji je bio skroman, ali se ipak odrazio na standard stanovnika.

- Fiskalna konsolidacija je neka vrsta zanata, ali nje nema bez podrške politike - kazao je Radunović.

Ministar finansija RS Zoran Tegeltija rekao je da Vlada RS u ovoj godini ima dovoljno novca, ali da nisu posezali za podizanjem nameta ni u godinama duboke krize.

- Posljednjih deset godina nije povećana nijedna poreska stopa, niti je uveden ijedan poreski namet koji bi služio da nadomjesti gubitak prihoda. RS je 2017. završila sa suficitom, a u posljednje tri-četiri godine nemamo zaduženja ni za tekuću potrošnju. To nam je omogućilo da iz budžetskih prohoda imamo kapitalna ulaganja i da novac koji smo dobili iz klirinškog duga Rusije usmjerimo u kapitalna ulaganja. RS ima rast BDP-a 16 kvartala zaredom, dok je javni dug zaključno sa 30. aprilom bio ispod 40 odsto BDP-a - rekao je Tegeltija.

On se saglasio sa Vlahovićevom ocjenom da treba reformisati javna preduzeća.

- To je najosjetljivija tačka u RS. Javna preduzeća bi trebala da budu uspješnija i da više doprinesu privrednom rastu. Neophodan je bolji rad njihovog menadžmenta koji bi rezultirao značajnim smanjenjem rashoda i povećanjem prihoda. Pored toga, privatni sektor mora da povuče privatni rast - kazao je Tegeltija i dodao da je gorući problem RS nedostatak radne snage koju je moguće zadržati rastom neto plate, ali uz uslov da bruto plata ostane na dostignutom nivou kroz smanjenje opterećenja na rad.

Ministar finansija FBiH Jelka Milićević rekla je da je za tri godine u tom entitetu broj zaposlenih porastao za 38.135, a prosječna plata za 6,6 odsto.

- Problem je što nismo razvili mehanizme da štednju pretvorimo u investicije i što nismo razvili mehanizme da zaustavimo povećan odlazak mladih - kazala je Milićević.

Zajednička ocjena je da je situacija danas ipak bolja neko što je bila u godinama oivičenim globalnom ekonomskom krizom, ali da vlasti država regiona moraju mnogo raditi kako bi ekonomija imala veće stope privrednog rasta. Iako su bili najavljeni na panelu nisu učestvovali predstavnici Srbije i Makedonije.

Ćulibrk: Posebna težina samita

Glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk rekao je da ovogodišnji samit ima posebnu specifičnost i težinu jer će ljudi koji donose ključne odluke u svojim državama imati priliku za analizu onoga što je učinjeno za deset godina od trenutka kada je gotovo čitav svijet upao u recesiju poslije sloma američke banke Leman braders.

- Ovo će biti idealna prilika da ključni ljudi iz sfere finansija i monetarne politike u regionu razmene iskustva, a potom i moguće predloge i rešenja - istakao je Ćulibrk i dodao da ekonomije u regionu imaju značajno sporiji rast nego što je prosjek u svijetu.

Akcizna politika

Jedan od pokrovitelja samita je kompanija “Japan tobako internešnel” čiji je direktor korporativnih komunikacija Goran Pekez ukazao na neuređeno duvansko tržište, posebno u BiH i Crnoj Gori, navodeći da je na to uticalo i agresivno povećanje akciza.

Pekez je rekao da da je rast akciza donio smanjenje državnih prihoda i rast nelegalne trgovine. On je apelovao na vlasti ovih zemalja da obave reviziju akcizne politike i zaustave rast crnog tržišta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.