Рад на црно дражи од пријаве на минималац

Драгана Орловић
Рад на црно дражи од пријаве на минималац

Бањалука - На најнижу плату у Републици Српској пријављено је 11.883 запослених, што је за 3.186 мање него лани, а главни разлог смањења броја радника пријављених на минималац је њихов одлазак у иностранство и то што су их послодавци одјавили, па сада раде на црно.

Минимална плата која је загарантована законом тренутно износи 395 марака, и она је, како подсјећају у Пореској управи РС, крајем прошле године увећана за 25 марака.

- Лани је у априлу било 15.069 радника који су били пријављени на најнижу плату од 370 марака - наводе у Пореској управи.

Директор Занатско-предузетничке коморе РС Јовица Братић каже да су кроз повећање најниже плате, порасле обавезе послодаваца, који сада морају више новца уплаћивати за доприносе, а које су и раније веома тешко измиривали.

- Послодавац је принуђен да добро плати радника, а не може. Са друге стране, све је теже доћи до доброг радника, нарочито до доброг занатлије који би хтио радити за 400 КМ, јер их послодавац не може више платити - објашњава Братић.

Додаје да је највише људи "на минималцу" у предузетничким радњама, угоститељству, трговини и грађевини.

- Многи одлазе у иностранство или раде на црно, јер тако боље зарађују него да су пријављени на минималац - истиче Братић.

Наглашава да надлежни у идућем периоду морају направити озбиљне промјене у овој области.

- Мораће се пронаћи начин да се смање обавезе послодаваца на плату, које износе 63 одсто. То је неиздрживо. Дошли смо у позицију да послодавци не могу дати веће плате, а радници за ове садашње не желе радити - истакао је Братић, додавши да ће због тога бити настављен одлив радне снаге.

Предсједник Удружења трговаца РС Богдан Марјановић подсјећа да је донесен закон да је обавезни минималац за власнике самосталних предузетничких радњи 510 марака, што је директно утицало да мањи број пријављених радника.

- Код нас се све више осјећа проблем при проналажењу радника. Многи одлазе у иностранство. А ако се и пронађе добар радник, он ће да преговара са послодавцем за већу плату од минималца - објашњава Марјановић.

Извршни директор Удружења економиста РС "SWOT" Саша Грабовац" каже да у многим фирмама радници обављају сложене послове, за које би требали бити много више плаћени.

- Прерађивачка индустрија у посљедњем периоду биљежи одређени раст, тако да је могуће да су у том дијелу донекле повећали плате радницима - рекао је Грабовац.

Предсједник Савеза синдиката РС Ранка Мишић сматра да је у РС далеко више радника на минималцу, него што показују евиденције Пореске управе. Примјер за то, наводи и податак, да су порези и доприноси за ПИО за близу 70.000 радника, како каже, уплаћени на најниже плате.

- Уз све то, имамо и значајан број радника којима касне плате мјесецима, а има и оних који их током цијеле године примају из претходне године. Ту је посебан проблем реални сектор, гдје су плате срамно ниске - поручује Мишићева.

Према евиденцији Фонда пензијско-инвалидског осигурања РС (Фонд ПИО),  послодавци за 15.000 радника уплаћују доприносе на најнижу плату од 395 марака.

- За готово исти број послодавци уплаћују доприносе и на износ мањи од најниже плате, при чему се најчешће ради о пријавама на пола радног времена - рекли су у Фонду ПИО.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана