Љиља Петровић-Зечић, директор Народне и универзитетске библиотеке РС: Бањалука може да буде културно чудо
На подручју града Бањалуке налази се осам републичких институција културе и Академија наука и умјетности РС, што представља огромну снагу која у врло кратком времену, а уз мала улагања, од града може да направи културно чудо, каже директор Народне и универзитетске библиотеке (НУБ) РС Љиља Петровић-Зечић.
- Институције културе треба ослободити одређених намета како би могле несметано функционисати. Треба извршити и ревизију манифестација и процијенити које од њих треба подржавати и развијати, а које не - сматра Петровић-Зечић.
* ГЛАС: Који су најважнији пројекти које сте реализовали на челу НУБ-а РС?
ПЕТРОВИЋ-ЗЕЧИЋ: Много је реализованих пројеката, а најзначајнији су отварање Руског културног центра "Руски мир", те научне читаонице, формирање ДОИ агенције РС и специјалне колекције легата. Покренули смо и међубиблиотечке позајмице са свим европским библиотекама уз коришћење IFLA ваучера, те опремили студијске читаонице. Поред тога, једина смо институција културе у РС и прва у БиХ која је повукла средства IPA фондова и успјешно реализовала два пројекта финансирана од стране ЕУ. Највише сам поносна на то што смо успјели "отворити" Библиотеку и дневно биљежити више од 800 посјета. На располагању смо свим корисницима, од предшколаца до пензионера, којима нудимо поучне и забавне садржаје.
* ГЛАС: Који су Ваши циљеви које планирате реализовати у наредном периоду на челу НУБ-а РС?
ПЕТРОВИЋ-ЗЕЧИЋ: Морамо озбиљно порадити на дигитализацији културне баштине РС јер имамо лиценциране стручњаке и опрему, али треба формирати једно тијело које ће бити састављено од професора, научника и истраживача који би донијели јединствен програм дигитализације на нивоу РС. Треба да радимо и на повезивању свих високошколских и народних библиотека у КОБИС.РС (COBISS.RS), а битно је напоменути да је овај библиотечко-информациони систем међу пет водећих у Европи. Планирамо формирати одјељења за рестаурацију и конзервацију папира. Пожељно би било направити велике искораке у издавачкој дјелатности и покренути нове корисничке сервисе који би били од великог значаја за научну заједницу РС.
* ГЛАС: У које све пројекте треба улагати у Бањалуци када је ријеч о култури?
ПЕТРОВИЋ-ЗЕЧИЋ: Неопходно је урадити стратегију развоја културе РС и стратегију развоја културе града Бањалуке како би се избјегли лутања и импровизације који могу бити јако штетни у сваком смислу. Културу је неопходно повезати са туризмом, а Бански двор попунити различитим садржајима, јер он постоји због грађана, а не ради самог себе и запослених у њему. Заговорник сам изласка културних садржаја и дешавања на тргове, паркове, те представљања интересантних садржаја у приградским и сеоским подручјима, јер култура није привилегија само одређене групе људи већ припада свима. У РС имамо талентованих стваралаца који посједују непроцјењиви потенцијал, а којима треба пружити шансу кроз ангажовање у различитим пројектима.
* ГЛАС: Налазите се и на листи СНСД-а за одборника у Скупштини града Бањалуке. За шта ћете се залагати ако постанете одборник?
ПЕТРОВИЋ-ЗЕЧИЋ: Јако ми је стало до тога да Бањалуци дам свој допринос у ономе што најбоље познајем. Морамо креирати угодно и пријатно мјесто за живот, озбиљно размишљати о једном мултифункционалном простору гдје би се могли одржавати квалитетни концерти, велике позоришне представе, опера, балет... Грађани Бањалуке то заслужују. Својим ангажманом могу дати позитиван импулс у развоју града и то и јесте основни разлог што се налазим на листи кандидата за одборнике у Скупштини града. Вјерујем да свако од нас у свом домену може да да одређени допринос и само тако, уважавајући једни друге, можемо Бањалуку учинити градом у који се долази са намјером, а не градом у који се случајно и кратко сврати на пропутовању.
Бројне активности
* ГЛАС: Како је НУБ завршио прошлу годину?
ПЕТРОВИЋ-ЗЕЧИЋ: Морам рећи да је вријеме у којем радимо тешко, зацртане програме морамо реализовати, а оно мало предвиђеног новца не добијемо на вријеме, али на нашу срећу успјели смо испунити план. Аутоматизација позајмице књига, стрипова и компакт-дискова, велика изложба поводом стогодишњице рођења Бранка Ћопића, отварање информатичког кабинета са 20 рачунара, те сале за промоције са 70 мјеста, награда за издавачки подухват за двотомно издање "Сарајево 1914" су оно што смо постигли. Поред тога, започет је велики и одговоран посао на приређивању критичког издања приповједака Петра Кочића "С планине и испод планине".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
