Велико књишко благо Епархије зворничко-тузланске у сигурним рукама

Велико књишко благо Епархије зворничко-тузланске у сигурним рукама 28.10.2017 12:03 | Срна

Бијељина - Библиотека Епархије зворничко-тузланске води бригу о највреднијим и најзначајнијим књигама које су у њеном власништву, а библиотечку грађу чини више од 23.000 монографских и 4.000 серијских публикација.

Библиотекар Немања Ерак истиче у интервјуу Срни да се у Библиотеци чува Збирка старих и ријетких књига /више од 1.000 примјерака/, а тренутно је у фази библиографске обраде.


"У збирци се налазе и рукописне књиге из 15. вијека", открива Ерак и подсјећа да је, у складу са савременим стандардима у библиотекарству током 2015. године, ова библиотека добила први школовани радни кадар.

Када је ријеч о историјском пресјеку рада епархијске библиотеке, Ерак наводи да се њено формирање може пратити од краја 19. вијека, тачније од доласка митрополита Николаја Мандића на трон митрополита зворничко-тузланског.

"Значајну улогу у формирању библиотечке грађе имали су епископи Нектарије Круљ, Лонгин Томић и Василије Качавенда", напомиње Ерак и додаје да библиотечки фонд чине дијелови личних библиотека митрополита и епископа зворничко-тузланских, те књиге које су намјенски куповане за Библиотеку, али и оне које су добијене путем поклона и донација.

"Осим дјела теолошке садржине и савремене, прије свега, српске књижевности, фонд наше библиотеке посебно је значајан по моногобројним и ријетким часописима од посебног значаја, нарочито из 19. вијека", напомиње Ерак и подсјећа да је током 20. вијека Библиотека била смјештена у сједишту Епархије у Тузли.

У оба свјетска рата грађа није страдала и није уништавана, а ту је провела и протекли рат од 1992. до 1995. године.

"Тек послије рата, са 1995. на 1996. годину библиотечки фонд измјештен је из Тузле и похрањен у Бијељини, а након изградње Епархијског центра у његовом депоу. Данас имамо сачуван непотпун попис књига из Библиотеке. На основу сачуваног остатка не можемо тачно утврдити годину његовог настанка, али, анализирајући сам списак књига, сигурни смо да је то било прије Првог свјетског рата", процјењује Ерак.

Наредна два пописа књига забиљежена су 1921. године и, нешто детаљнији попис књига, 1936. године.

У овим пописима Библиотека је вођена при Црквеном суду и тако се називала - Библиотека Црквеног суда Митрополије, а затим и Епархије зворничко-тузланске. Ову чињеницу потврђује и сам увид у грађу на којој се налазе печати Црквеног суда.

Нешто комплетнији попис израђен је након Другог свјетског рата, тачније, урађен је шездестих година прошлог вијека. Најпотпунији попис који је сачуван јесте попис библиотеке епископа Нектарија Круља, у којем су књиге распоређене према својој садржини.

Ерак наглашава да је најзначајнији пораст броја књига у Библиотеци забиљежен у вријеме епископа Лонгина /Томића/ и Василија /Качавенде/. Нарочито је то изражено након слома комунистичког режима, када у Српској православној цркви долази до процвата у писању, штампању и превођењу теолошке литературе.

Он напомиње да је простор у којем је данас смјештена Библиотека, одлуком надлежног епископа и добијеним средствима Владе Републике Српске, комплетно опремљен инвентаром и средствима за рад током 2011. године. Након тога све књиге су смјештене у полице и сложене према својој садржини у 2012. години.

Ипак, своју основну мисију Библиотека није могла да врши све до 2016. године, док није израђен инвентарни попис и електронски каталог. Попис књига почео је 2013, а наредне године је започета израда електронског каталога. До окончања ових радњи Библиотека је била интерно црквеног карактера.

"Попис фондова услиједио је 2013. године и на њему се радило пуне двије године. Упоредно са пописом грађе израђиван је и елекронски каталог. Оба ова процеса завршена су 2015. и 26. јануара 2016. године. Уз присуство многобројних званица, Библиотека је званично отворена", подсјећа Ерак.

"Од тог дана, Библиотека је добила јавни карактер, с тим што се грађа може користити само у читаоници", истиче он.

Коментаришући Фонд старе и ријетке књиге, Ерак наводи да је током дугог низа година формирана посебна збирка у којој се налазе рукописне књиге, књиге старог српског штампарства и друге старе штампане књиге. Ова збирка броји око 1.100 до сада заведених књига, из периода од 15. до 19. вијека.

У протеклом периоду књиге су пописане, а у току је њихова анализа и библиографски опис.

"Дугорочни циљ рада на рестаурацији и конзервацији старих и ријетхих књига Библиотеке Епархије зворничко-тузланске, те њиховим адекватним складиштењем и библиографским описивањем, јесте израда јединственог каталога на овим просторима, као својеврсне базе за сва даља проучавања и презентовања", наглашава Немања Ерак за Срну.

"Као један од крајњих циљева и стратешких интереса подразумијева се и предстојећа дигитализација књижног фонда старих и ријетких књига, која је условљена претходном рестаурацијом", напомиње Ерак.

У Библиотеци Епархије зворничко-тузланске чува се укупно шест рукописних књига, а најстарија је Октоих петогласник, који је настао у првој половини 15. вијека и представља. У њему се налази запис: "Ова књига Вука Попова да му је честита", за који није познато када је настао. Најмлађа рукописна књига у Библиотеци датира са почетка 19. вијека.

Од штампаних књига, према подацима из Епархије, налазе се и прве књиге штампане у српским штампаријама. Тако се у збирци налази Октоих првогласник, прва српска штампана књига у Ободској штампарији Ђорђа Црнојевића.

Осим ове књиге сачувани су и Служебник /1519/, Октоих петогласник /1537/, Минеј /1536-1538/ - сви штампани у Штампарији Божидара Вуковића у Венецији.

Посебно мјесто заузима Молитвослов штампан 1545. године у милешевској штампарији.

Говорећи о циљевима будућег рада, Ерак каже да су у протеклом периоду пратили шта је потребно читаоцима. Уз благослов и разумијевањем епископа зворничко-тузланског Фотија, у припреми је и позајмно одјељење Библиотеке.

"Драго нам је што је епископ на самом почетку свога управљања Епархијом препознао мисијски потенцијал Библиотеке и што подржава њен рад, те да ће најдаље до краја године, благословом епископа, ово одјељење бити отворено и доступно корисницима", најављује Ерак.

Библиотека Епархије зворничко-тузланске данас је јавна институција од вјерског, културног и националног значаја на овим просторима, а посебно у Бијељини. "У том смислу, надамо се да ће државне и локалне власти препознати њен значај и помоћи, сходно својим могућностима, у унапређењу њеног будућег рада", каже Немања Ерак.

Пред Библиотеку су постављени циљеви и смјернице будућег рада, што подразумијева прикупљање, обраду, чување и давање на коришћење књига, те периодике и других извора информација.

Циљ Библиотеке Епархије зворничко-тузланске јесте да пружа могућност духовног узрастања свих корисника и тиме поспјеши мисију Цркве, а покушаће и да обезбиједи стручну помоћ за све црквене библиотеке на простору Епархије. Такође, како кажу, циљ им је да едукују кориснике за самостално кориштење извора информација, као и да промовишу књигу и читање, издавањем публикација које афирмишу вриједности вјерског и националног карактера.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица