Колико је реално враћање војног рока у БиХ

Да ли су за поновно увођење војног рока или предвојничке обуке, мушкарци у Сарајеву одговарају:

- Ја сам за војни рок и ради нас омладине да се стекне војни режим, да стекнемо неке радне навике, јер војска је једно, а овај живот је друго.

- Апсолутно. То је број један што нам тренутно треба. Погледајте више мушкарци личе на жене него обратно. И сад су жене јаче него мушкарци и способније.

 - Склањање дјеце с улице. Да науче да живе, да је бољи живот, да се склоне од дрога, да се склоне од лошег живота да се науче хигијени. Да се науче основним моралним и људским вриједностима, да науче да слушају старије.

У Министарству одбране Босне и Херцеговине кажу да није изгледно и реално очекивати увођење ни војног рока нити неке додатне обавезне обуке. Наиме, и постојећи резервни састави су до данас непопуњени. Огроман је дефицит младих који су спремни бити дијелом војног режима. Иако Министарство нуди могућности да се и након средње школе пријаве, те у склопу војске завршавају факултете, напредују у каријери. Стога, потребно је, каже замјеник министра одбране Сеад Јусић, порадити на побољшању услова актуелним војницима и привући што више младих да за свој будући пут одаберу Оружане снаге.

“Све мање се људи јавља на ове конкурсе без обзира на оно што се чини у погледу статуса младих војника. Много је шта поправљено, и у смислу примања, и рјешавали смо питање оно што је горући био проблем рецимо топлог оброка што су неправедно били закинути низом правилника. Министарство је настојало побољшати ту ситуацију но и даље је то не само у националној структури већ и у опћенитој и регионалној проблем у погледу попуне”, истиче Јусић за Н1.

Стога Јусић наводи, можда у неком наредном периоду Министарство и држава генерално буду приморане ради очувања и конкурентности Оружаних снага, прибјећи потезима попут најављених у Србији. Регрутације. Обуке. Војни аналитичар Берко Зечевић је става како младе треба научити на потпуно другачији начин од онога како то политика заговара, како да знају одговорити на кризне ситуације, да би заштитили себе, породице, имовину до тренутка док држава не реагује.

“По мени требало би формирати такав циклус обуке младих људи кроз средње школе и факултете да људи буду способни да одговоре на елементарне непогоде које могу бити изазване непредвиђеним догађајима или неким кризним ситуацијама не ратним, које захтијевају некада употребу оружја. Ми имамо младе људе екстремно способне за одређене специјалности, употреба беспилотне летјелице, комуникацијски систем, заштита од крварења повреда и слично, способност да се премосте електрични каблови”, каже овај војни аналитичар.

И на таквим обукама треба инсистирати, наставља Зечевић. Оружје користити у ванредним ситуацијама, поштујући Женевске конвенције. Али политика на војни рок и обуке гледа другачије. Својевремено је као члан Предсједништва БиХ, Бакир Изетбеговић казао да је то потребно за “не дај Боже”. Србија то ради, због како наводе, пријетњи миру.

“Ове године предвиђено је 600 људи који ће се обучавати на овај начин. То су мушкарци старији од 30 година, жене се не позивају, који нису служили војску или су служили цивилно. Дакле без оружја на овај начин ће се упознати са свим овим видовима како бранити своју земљу”, открива Александар Вулин, министар одбране Србије.

За овакве активности у Босни и Херцеговини још нема интереса надлежних, нити Министарство одбране има новца. Жеља им је да умјесто што улажу у одржавање бројних празних простора које посједују, побољшају статусе актуелних војника. А актуелни чланови Предсједништва Шефик Џаферовић и Жељко Комшић, на ову тему данас нису одговорали.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.