Бранко Петрић за Глас Српске: БиХ не може пасти у постизборни колапс

- Раније смо имали измјене које нису биле спроводиве, попут квота за мање заступљени пол. Ни у ЦИК-у ни у радној групи нисмо добили приједлоге за измјене Изборног закона који тренутно постоји, нити нас је ико консултовао о њима - каже Петрић.

ГЛАС: Уставни суд БиХ је наложио измјене и допуне Изборног закона када је ријеч о избору делегата Дома народа Парламента ФБиХ, па самим тим и Дома народа Парламента БиХ. Да ли има помака у рјешавању тог питања јер су у оптицају различити приједлози?

ПЕТРИЋ: Ни у радној групи, нити у ЦИК-у нисмо добили те приједлоге. О њима смо читали из медија или на неке друге посредне начине, а о спроводивости тих рјешења, ако би евентуално била усвојена, нас нико није ни консултовао, нити смо о томе заузели било какав став. Радна група је на чекању док се не види судбина те масе приједлога.

ГЛАС: Да ли је нормално нудити рјешења без стручне помоћи ЦИК-а и може ли се десити да усвојена рјешења буду неспроводива?

ПЕТРИЋ: Умјесто одговора осврнуо бих се на ситуацију од прије неколико година када смо у „Службеном гласнику“ нашли измјене и допуне Изборног закона БиХ којима су квоте изборних тијела и листа за мање заступљени пол дефинисане са најмање 40 одсто. Имајући у виду да листе могу садржавати и три кандидата и да су бирачки одбори често састављени од три члана, самим тим је ова измјена неспроводива. Надам се да у оваквим ситуацијама неће бити тако, јер би свако законско рјешење морало бити примјењиво, његова спроводивост мора бити стручно тестирана и оно мора бити усклађено са нормама Изборног закона и других прописа.

ГЛАС: Да ли се због политичких надмудривања може десити да БиХ не усвоји измјене Изборног закона и да се од цијеле земље направи случај као што је у Мостару који већ неколико циклуса нема изборе?

ПЕТРИЋ: На основу свог искуства и важећег законодавства могу рећи да је Мостар ексцес и преседан и убијеђен сам да се таква ситуација неће и не може десити на нивоу БиХ. Ми ћемо изборе расписати на основу постојећег закона, спровести, овјерити и имплементирати, а онда наступа други круг у дијелу посредних избора за домове народа, гдје се могу очекивати одређени неспоразуми. Међутим, увјерен сам да у закону постоји формула која омогућава да се у крајњем случају и тај проблем разријеши. То је рјешење ЦИК-а да сам поступи у том случају.

ГЛАС: Који је крајњи рок за усвајање измјена Изборног закона да би биле примјењиве за опште изборе 2018. године?

ПЕТРИЋ: Постоје демократски стандарди прихваћени у Европи и другдје који кажу да се кључна питања у изборном законодавству и процесу не усвајају у изборној години. У неким системима је предвиђено да се рјешења која се донесу између изборних процеса не примјењују прве изборне године него тек након тога. То је стандард, али пракса је код нас другачија и многа рјешења у свим протеклим изборним циклусима често су доношена пет до дванаест, укључујући и дан уочи расписивања избора. Нема другог рјешења осим прихватити такве ситуације, поготово што постоји императив да нека питања буду ријешена.

ГЛАС: Протекли избори су показали да бирачки спискови нису сређени и да су се на њима појављивали људи који не треба да се налазе на њима, било је мртвих или оних који више нису држављани БиХ. Да ли су бирачки спискови коначно сређени?

ПЕТРИЋ: По природи ствари ће се на неком бирачком списку наћи један број људи којима је престало бирачко право, првенствено због смрти, али и других разлога, попут одузимања пословне способности или губљења држављанства. Али, тај број не утиче у крајњој линији на регуларност и демократичност избора, јер ти људи сигурно неће гласати. Проценат њиховог неучешћа не утиче на валидност избора. Међутим, људски фактор, а то су чланови бирачких одбора на бирачком мјесту, могу злоупотријебити ту ситуацију па да гласају и за особе које се формално налазе на бирачком списку, а нису гласале или можда нису ни међу живима. Међутим, ни то није толики проблем јер се ријетко ко усуђује да то ради зато што је то лако провјерљиво и лако је утврдити одговорност и поништити изборе. Имали смо у пракси поништавање избора због такве ситуације само на једном бирачком мјесту. Много би већи проблем био да људи уопште нису уписани или да су уписани на погрешном мјесту, али таквих проблема готово и да нема.

Финансирање СДП-а

ГЛАС: Да ли је у припреми кажњавање СДП-а због коришћења просторија предратних политичких организација, у првом реду зграде Савеза комуниста у којој је и сједиште Владе ФБиХ, која годинама тој странци плаћа закуп?

ПЕТРИЋ: Служба која врши ревизију финансијских извјештаја свих политичких странака била је открила драстичније кршење закона о финансирању када је ријеч о имовини, односно приходима од имовине. Изречене су и велике казне, али странке су утицале на законитост пословања, тако да су остали само они мањи прекршаји. Коришћење имовине, по некаквој инерцији, бивших друштвено-политичких организација бивше државе, није добро законом обрађено и те ствари су недовршене. Ту има доста конфузије. Предузимали смо мјере према неким политичким странкама, а за сада не знам како ће се то завршити са СДП-ом. То још нисмо имали на дневном реду ЦИК-а и од ревизора још нисмо добили извјештај.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.