Бошњак на челу, Србину МИП, а Хрвату финансије

Управо је таква конфигурација била 2002. године, када је Бошњак Аднан Терзић био предсједавајући, Младен Иванић као Србин министар иностраних послова, а Љерка Марић испред хрватског народа као министар финансија и трезора.

У наредном сазиву од 2006. године Србин Никола Шпирић је био предсједавајући, Свен Алкалај министар иностраних послова као избор бошњачког народа, док је Хрват Драган Вранкић био министар финансија.

У тренутном сазиву Вјекослав Беванда је као Хрват предсједавајући, Златко Лагумџија као Бошњак је министар иностраних послова, док је Србин Никола Шпирић на позицији министра финансија и трезора. 

У сазивима прије 2002. године принцип ротације је такође постојао, само што је предсједавајући обављао још и министарску функцију. Подсјећамо, у том периоду је Србин Драган Микеревић био уједно и предсједавајући и министар за европске интеграције, а прије њега Бошњак Златко Лагумџија, у сазиву од 2001. године, је био предсједавајући и министар вањских послова. Божидар Матић, тадашњи предсједник Академије наука БиХ, је прије њега био предсједавајући и министар финансија, а прије њега функцију предсједавајућег је обављао Мартин Рагуж, који је уједно био и министар за људска права и избјеглице.

Владе Симовић, политолог и стручњак за уставни систем БиХ, истиче да је принцип консоцијализма у БиХ неформално успостављен још у ЗАВНОБиХ, када је речено да „БиХ није ни српска ни хрватска ни муслиманска, већ и српска и хрватска и муслиманска“, чиме је, како је нагласио, дефинисано да је БиХ тронационална држава и да се очекује једна врста консоцијализма као основног начела.

„Прије рата имали смо неке елементе консоцијализма. Нико тада никог није тјерао да Србин буде премијер, Хрват предсједник Уставног суда или слично, али се подразумијевало да ако је на једној извршној функцији личност из једног народа, на некој другој буде неко из другог народа“, истакао је он.

Након рата је, како је нагласио, Уставом БиХ дефинисан принцип консоцијализма на сличан начин као што је то у Белгији или Сјеверној Ирској, те да се подразумијева да ће у Савјету министара БиХ бити поштован принцип ротације.

Уставом БиХ дефинисан принцип консоцијализма као у Белгији или Сјеверној Ирској, каже Симовић

Ниједна странка с којом смо разговарали не жели спекулисати о могућем распореду фотеља у новом сазиву, међутим извјесно је да ће се поновити сазив из 2002. године, с тим да тада нису постојали Министарство правде и Министарство одбране. С обзиром на то да су министарске позиције тада држала три Бошњака, три Хрвата и два Србина, за претпоставити је да ће барем једну од те двије функције преузети Србин.

Ако се понови сазив из 2002, онда ће Србима припасти Министарство иностраних послова, Министарство транспорта и комуникација, те једно од два: или Министарство правде, или Министарство одбране. Бошњаци би поред позиције предсједавајућег добили Министарство за избјеглице и Министарство цивилних послова. Хрватима би припали Министарство безбједности, Министарство спољне трговине и економских односа, те финансија и трезора.

Треба напоменути да би Србима требало припасти још једно министарство, с обзиром на то да су у протекла два сазива имали по три министра.

Вехид Шехић, предсједник Форума грађана Тузла, истиче да се он опредијелио да не буде ни Србин ни Хрват ни Бошњак јер се не жели сврставати у те категорије, али да разумије да на кључним функцијама у БиХ мора бити вођено рачуна о националној заступљености.

„Па и у бившој СР БиХ имали смо Предсједништво 2+2+2+1 и сигурно је да на кључним функцијама треба водити рачуна о националној заступљености. Али оно што мени смета јесте да се све данас гледа кроз ту призму. Гледамо да ли је судија Србин, Хрват или Бошњак, а не гледамо га као судију. То је нешто што не ваља и што треба мијењати“, закључио је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.