Ко се боји мониторинга још

Ко се боји мониторинга још
Сања Влаисављевић
24.09.2010 22:00

Овако је насловљен текст понуђен читаоцима сарајевске "неовисне и грађанске" дневне новине "Ослобођење". Текст је посвећен скупу одржаном у Медија центру у Сарајеву, а поводом, мониторинга рада медија у предизборном периоду који проводи удруга БХ новинари. На фотографији која поткрепљује текст усликана уредница новине, дежурни федерални гост-интелектуалац из Републике Српске и још четири особе од којих је једна Борка Рудић. Текст потписује дописница "Ослобођења" из Бањалуке: Гордана Катана. Поднаслови унутар текста: "Нумановић и мафија" и "Милиони за наклоност". Чиста грађанска и мултикултурна слика, нема шта!

Зашто је овај текст интересантан за анализу? Управо зато што се у њему налазе бројни одговори на, велом тајне прекривену, активност удруге БХ новинари. Кренимо редом! У уводном дијелу текста сазнајемо да је већ и саму најаву мониторинга "дио медијских кућа у нашој земљи искористио за харангу усмјерену ка самом пројекту". Као поткрепа овој тврдњи наведена су три медија: РТРС, "Независне новине" и "Дневни аваз". РТРС је направио прилог у дневнику о наведеној активности у којему је понајвише говорила предсједница удружења које проводи мониторинг, па је тешко прихватити став да је посриједи некаква харанга, јер за разлику од новине у којој се тврди да је харанга покренута, РТРС је у прилогу имала више од једне стране, једнога извора.

"Дневни аваз" уопће није ни споменуо ову активност бх. новинара, а још мање правио било какву кампању против ње. "Независне новине" јесу објавиле колумну насловљену "Биг бротхер", коју потписује Драган Јеринић. Како су рекли из удруге БХ новинари, једном давно поводом неког сасвим другог случаја, "колумне одражавају став њихових аутора и на њих се не може утјецати". Према томе, тврдња да су "Независне новине" покренуле харангу нема никаквог смисла, јер је ријеч о колумни.

Задржимо се мало управо на Јеринићевом тексту. Већ наслов најбоље осликава дух надгледања медија: велики невидљиви брат однекуда посматра људе. Па није ли тачно да су "надгледачи" рада медија невидљиви, неименовани проматрачи који однекуд и некако надгледају? A што се самог текста тиче, текст је дирљив, јер изражава жаљење што се једна озбиљна удруга претворила у "мали сарајевски круг", што није тешко провјерити. Хм, па о томе најбоље говори споменута илустрација у "Ослобођењу". И на крају, Јеринић наводи четири различите изјаве поводом мониторинга. Ово би укратко била анализа уводног дијела текста објављеног у "Ослобођењу".

Након првог поднаслова у којему је апострофиран главни уредник Aваза, читамо сажетак Јеринићеве колумне и коментаре "суговорника Ослобођења" на "оштре реакције" из наведених медија, а главна мета је РТРС.

Суговорници "Ослобођења" су: Раденко Удовичић из Медиа план института, Славо Кукић, дежурни гост (интелектуалац из реда хрватскога народа и, како за себе воли рећи, "савјетник СДП-а"), Милкица Милојевић предсједница Удруге бх. новинари и Борис Гагић новинар БХТ из Бањалуке.

Први суговорник наводи "тешке ријечи које је Дневни аваз упутио ка Удружењу", што је неточно, јер није Aваз упутио тешке ријечи него је главни уредник изнио своје мишљење за "Независне новине". Други суговорник износи неточну тврдњу да "Влада РС-а издваја дио новца за помоћ увијек истим медијима" и да су зато везани "пупчаном врпцом" за власт. Лако је упоредити списак медија који су у првом кругу додјеле средстава Владе РС-а и оних који су помоћ добили у другом кругу, па видјети да није ријеч о увијек истим медијима. Aли чак и да јесу исти медији, на који начин то доказује да су везани пупчаном врпцом за власт? Нису ли то ипак најчитанији и најгледанији медији у РС-у? Наводи још нешто господин Кукић: "да иза свега тога стоје политичке елите" и изгледа да је сасвим у праву када то тврди, јер у наставку текста о мониторингу медија можемо прочитати изјаве "Слободана Поповића функционера СДП-а" и "Дамира Миљевића, истакнутог члана Наше странке".

Трећа суговорница "Ослобођења" истиче да је ријеч "о харанги" коју су "покренули медији који се боје суда Вијећа Европе о њиховом раду". Суговорница уводи један нови податак у цијелу причу о мониторингу, а он гласи да ће Вијеће Европе донијети суд о раду медија. Дакле, може се закључити, Вијеће Европе не само да финанцијски подржава тај пројект него, како сазнајемо, и надгледа медије. Барем тако рече предсједница Удруге БХ новинари. И коначно четврти суговорник брине "што се диже галама прије него је пројект окончан и објављени резултати и то на начин да се унапријед дискредитују људи који тај посао обављају".

Е ова посљедња тврдња је врхунац нелогичности у имплементацији пројекта. Не диже се никаква галама него се у једном демократском и отвореном друштву захтијева транспарентност рада једног удружења које је најавило да ће надгледати рад медија у предизборном периоду, али је пропустило да наведе: тко ће надгледати и како ће надгледати медије. "Галама" се огледа у принципијелном захтјеву који је темељ демокрације, а не у хајци извјесних медија. Остаје још нејасна и тврдња о дискредитирању људи који "тај посао обављају". Како може бити дискредитиран нетко чији идентитет је добро скривен? Дискредитиран је образац тајновитости, а не људи. И на крају, остаје уистину отворено питање: ко се боји мониторинга још? Медији, "посрнула струка" или имплементатори фантомског пројекта?

Колумне Коментар дана