Живот на коцку стављају без размишљања

Таква част и дужност запала је и актере наше приче, полицајце које су свој посао обављали са највећом преданошћу и храброшћу, не размишљајући о својим животима док су спасавали туђе. Годину иза нас, и сваку претходну и сваку наредну радили су и радиће тако. Неки од њих су се посебно истакли, а на измаку 2018. за то су примили и захвалнице у Министарству унутрашњих послова РС. За њих 19 организован је пријем, гдје је подсјећено на њихова храбра дјела, од спасавања живота до спречавања пљачки.

Један од њих је и Херцеговац Драган Самарџић. Тихи херој једног, за Требиње несвакидашњег догађаја - талачке кризе када је Мирослав Милишић као таоце држао своје двоје малољетне дјеце. За Самарџића Требињци, када га описују, имају само једну ријеч - људина.

Двометраш, крупан, а спреман и обучен, кадар стићи и утећи. И данас се, након готово осам мјесеци, сјећа сваког детаља тог догађаја.

- Сјећам се да је тог 4. јуна било јако вруће и сва та ситуација трајала је око пет сати. Отац је држао своје двоје малољетне дјеце и пријетио бомбом, која је могла сваког часа да експлодира јер је била без осигурача. Покушали смо да преговарамо са тим човјеком. Међутим, он је држао своју дјецу и говорио да је његова жена крива за све и да само она може то да ријеши. Када су стигли супруга и њен отац, ја сам успио да је доведем до њега и један тренутак његове непажње искористим и отргнем дијете из његових руку и одведем до првог полицајца - каже Драган.

Он прича да је тај тренутак очеве непажње искористио и супругин отац и оборио га на земљу.

- Друго дијете је било тешко отргнути из руку тог човјека јер је бомба била између њих и буквално заплетена у косу дјетета. Након пар тренутака, он испушта бомбу из руке, ја скачем пар корака, падам на земљу и тијелом покривам дијете. Дјед бомбу, која није експлодирала, баца у шипражје, а отац муњевито бјежи. Богу хвала, бомба није експлодирала, а њега су колеге ухватиле и привеле - присјећа се Самарџић.

Драган је, као млад полицајац и припадник полиције у Билећи отео бомбу од човјека који је у припитом стању пријетио да ће је бацити у станицу.

- У данашње вријеме је тешко бити полицајац јер увијек упадате у различите акције и потребне су хитне интервенције. За овај посао је најважније бити физички и психички спреман. Није лако, али је увијек часно носити униформу припадника Полиције РС - каже нам Драган Самарџић, херој године у Требињу.

А херој је свакако и Приједорчанин Слађан Дачић, припадник Јединице за подршку Управе за обезбјеђење личности и објеката у Бањалуци. Он 2. јануара 2018. није био на дужности. Није се те вечери ни осјећао најбоље и кренуо је у апотеку, а дјевојка му је јавила да је на мосту младић који говори да хоће да се убије. Дачић се није двоумио и одмах је аутом пожурио према ријеци. Успио је да стигне, али не и да спријечи скок.

- Када сам стигао, већ је био закорачио преко ограде. Покушао сам да га наговорим да се врати, али је само понављао да мора скочити иако не зна да плива. У сљедећем тренутку се бацио с моста - присјећа се Дачић.

Додаје да се није двоумио и да је одмах с моста отрчао на обалу и скочио у хладну Сану.

- С обзиром на то да је био мрак, нисам могао да га видим, само сам чуо глас како дозива помоћ. Успио сам да га стигнем и ухватим за крагну од јакне. Покушавао сам пливати десно према обали, некако сам и јакну, која се натопила водом, скинуо са њега. Извукао сам га на неприступачном дијелу обале, с тим да нас је вода носила неких 400 метара - описује Дачић до детаља цијели догађај којим је почетком ове године задивио јавност у Републици Српској. Каже да је вода била толико хладна да није могао ни да дише.

О двадесетдвогодишњем младићу Н. М, којег је спасао, тада није знао много. Наводно је изашао с посла из једне пекаре, рекавши да мора на пут.

- Он је након тог догађаја збринут на психијатријском одјељењу приједорске болнице. Сада је добро, на редовној је терапији и вјерујем да му такве мисли о самоубиству више не долазе на памет - прича Слађан и додаје да с њим одржава контакт и да не зна како би тај однос описао, као пријатељство или нешто више од тога, али да захвалност за то што му је спасио живот осјећа у сваком разговору с њим.

Каже да му сада више смета та непрестана пажња јавности јер он сматра да је то био једини начин како је требао и могао да поступи.

- Да се опет нађем у таквој ситуацији, исто бих поступио јер како другачије да човјек реагује кад вам неко јави да види особу како се спрема на скок, како да прођете поред такве ситуације, а да не пробате да је ријешите - каже Слађан.

На листу храбрих уписао се и полицајац Илија Палалић из Полицијске станице Лауш, који је 3. фебруара 2018. године, десетак минута иза поноћи, спасио жену која је пријетила да ће скочити са прозора Универзитетског клиничког центра (УКЦ) РС.

- Са још двојицом колега обилазио сам терен и око поноћи смо добили дојаву да једна пацијенткиња у УКЦ-у РС пријети да ће се убити - рекао је Палалић.

Полицајци су се упутили на пети спрат, гдје се одвијала права драма. Жена је стајала са спољне стране прозора и држала се само за шток. У соби су већ били љекари који су је убјеђивали да то не ради.

- Колеге и ја смо јој се обратили и рекли да хоћемо да јој помогнемо, али је она одговорила да не прилазимо јер ће се убити. Љекари су нам рекли да је тој жени дијагностикован карцином, те да је тешко поднијела ту вијест. Покушали смо да разговарамо с њом, али није нам дозвољавала да уђемо у собу. Позвали смо ватрогасце, али нам они нису могли помоћи због неприступачног терена испод прозора - присјетио се Палалић.

Он је рекао да је у тим моментима размишљао само како да помогне несрећној жени.

- У том тренутку није ником било свеједно. Испод прозора су се скупили љекари и особље и она се њима обраћала. Искористио сам тренутак њене непажње, утрчао у собу и скинуо је са прозора - рекао је Палалић.

Драма је тако окончана, каже овај Бањалучанин, којем много значе похвалница и честитке колега.

- Кад сам примио захвалницу, људи су почели да се јављају и честитају. И сад сам под утиском, тек послије неког времена сам схватио значај свог дјела - рекао је Палалић, који ради као полицајац тек двије године, а похвалницу је добио први пут.

Храбрим колегама који су показали висок степен професионалности и хуманости у обављању својих дужности придружио се и службеник Полицијске станице Дервента Ненад Ђукић, који је у служби већ 26 година и којем је ово прво признање оваквог типа.

Он је, наиме, задобио тешке повреде обављајући своју дужност приликом потраге за младићима који су украли аутомобил. Покушавајући да их заустави у бродском мјесту Колибе, тај двојац га је прегазио, нанијевши му тешке тјелесне повреде, од којих још има посљедице.

- Ово признање је признање за мој рад све ове године. Ово је посао у којем има стресних ситуација, занимљивијих, лијепих, потресних, које утичу на човјека. Покушавам да своја искуства пренесем на млађе колеге, а њихово је да покушају да прихвате добронамјеран савјет. У већини ситуација ће сами морати да донесу одлуку - казао је Ђукић.

Награда града

Приједорски полицајац Слађан Дачић је поводом Дана града, 16. маја, добио Награду града за свој хумани и храбар гест. Градоначелник Приједора Миленко Ђаковић тада је Слађану пожелио да га срећа због спасеног живота увијек прати, уз захвалност читаве локалне заједнице на овом хуманом чину. Слађан Дачић је захвалан на пажњи која му је указана током читаве ове године.

- Пријатно ме је изненадио и велики број порука на друштвеним мрежама из цијеле БиХ, Србије и Хрватске, и подршка и похвале за оно што сам урадио, али сматрам да је то за мене био сасвим нормалан гест да покушавам да спасим човјека. И драго ми је да сам то успио - рекао је Слађан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.