Социјална карта насушно потребна Српској

Због мањка координације, непостојања социјалне карте на нивоу Републике Српске и квалитетних и обједињених евиденција, породице или појединци са истим социјалним потребама су дискриминисани, односно зависно од личног умијећа или општине у којој живе, добијају потпуно различит ниво помоћи и поред тога што су у истом социјалном статусу.

Тренутно, Министарство здравља и социјалне заштите РС по питању социјалних карата на одређени начин “форсира” израду оних општинских, мада стручњаци истичу да је то далеко од социјалне карте у правом смислу ријечи, те да се то што се дешава прије  може назвати социолошким истраживањем, а не социјалном картом.

И поред тога што постоји најмање десетак дефиниција, социјална карта у суштини била би увезивање квалитетних база података путем којих би се могле пратити социјалне потребе становништва и преко којих би се обезбиједила правичнија расподјела средстава која се тренутно издвајају из буџета на разним нивоима.

Предуслов за израду социјалне карте био би успостављање прага социјалне сигурности, што је административна одлука и захваљујући којем би се знало да ли је неко или није у стању социјалне потребе.

Уколико је појединац или породица испод тог прага, држава би била у обавези да му ту разлику надокнади и то је нешто што у модерним земљама одавно постоји.

“Без социјалне карте нема праведне расподјеле. Она је механизам који уједначава приступ државе према социјалним категоријама становништва и омогућава да пратимо исплате готовинских накнада из буџета и општине. Најбитније је да би нам социјална карта дала механизам да можемо планирати јер није суштина социјалних давања само у новцу. Република Српска има пуно мјера намијењених за социјалне проблеме, али је проблем што они нису координисани и ефекти су далеко мањи”, рекао је Љубо Лепир, професор социјалне политике на Факултету политичких наука у Бањалуци, истичући да је све ствар политичке одлуке и воље.

Иначе, за потребе добијања једног од кредита Свјетске банке Република Српска је још 2012. године израдила једну врсту одлуке о увођењу јединственог регистра социјалних накнада на свим нивоима, али то никада није усвојено и заживјело у пракси.

У Министарству здравља и социјалне заштите РС кажу да подстичу центре за социјални рад да израђују што свеобухватније базе података о корисницима социјалне заштите те да су почели са активностима на изради јединствене методологије за израду социјалних карата у Српској.

“У току је обједињавање информација с терена, а наредни корак је стварање финалне верзије приручника о начину спровођења истраживања и израде социјалне карте”, рекли су “Независним” у овом министарству.

С друге стране, Лепир наглашава да оно што се тренутно промовише није социјална карта, већ методологија социолошких истраживања те да се пропагира како да се снима стање сиромаштва.

“Смисао социјалне карте је да се прати корисник појединац у систему социјалних давања”, рекао је Лепир.

Велики проблем у Републици Српској представља и то што се промјена корисника који је у систему социјалне потребе јако тешко контролише и што локални центри за социјални рад због неувезаних евиденција не знају да ли се неко од њихових корисника у међувремену запослио или одбио посао, наслиједио стан, закључио уговор о доживотном издржавању...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.