Сарајевски пуцањ вапај за слободу

Ведрана Кулага
Сарајевски пуцањ вапај за слободу

Босанско Грахово - Сарајевски пуцањ био је вапај за слободом српског народа, порука је која је јуче послата из Босанског Грахова, родног мјеста Гаврила Принципа, гдје је уз мирис свијећа и кандила, почело обиљежавање стогодишњице од почетка Првог свјетског рата.

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасије служио је свету архијерејску литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Босанском Грахову, послије чега је на гробљу Мраморје, на годишњицу његове смрти, служен парастос за Гаврила Принципа. Парастос је служен и за Гаврилове родитеље Петра и Марију и свештенике Илију и Милана Билбију као и за све Србе страдале у Првом свјетском рату.

Са свих страна се јуче чуло да је Гаврило заговарао идеју слободе, што непрестано истиче и Петар Принцип, који је рођен 1939. године, у предвечерје Другог свјетског рата, на истом огњишту у селу Обљају гдје и Гаврило Принцип.

- Он је био мој стриц. Гаврило и мој отац су од два рођена брата дјеца, а сви смо живјели у истој кући - каже Петар.

Каже да ријечима не може да опише колико је за њега и цијелу породицу Принцип ово обиљежавање важно.

- Важно је, не само за нас, него за цијели српски род и слободарски народ свијета - рекао је Петар који чува збирке Принципових ствари које ће бити смјештене у Принципову родну кућу чија се обнова ближи крају.

Епископ бихаћко-петровачки Атанасије поручио је да је Гаврило Принцип окупио најхрабрије и најдосљедније око идеје слободе и заступао трајање и постојање српског народа на прави начин.

Директор Секретаријата за вјере РС Драган Давидовић напоменуо је да се ове године навршава 100 година од Принциповог пуцња слободе.

- Принцип је кренуо из свог Обљаја. За нас у РС је најважније да својим поступцима не можемо и не смијемо да будемо испод онога што је Принцип урадио 28. јуна 1914. године. Слобода нам је једина и највећа нада за опстанак не само у овим крајевима, него од Косова до Грахова - поручио је Давидовић.

Душко Четковић, савјетник и изасланик предсједника РС Милорада Додика, рекао да је Принципова борба заправо борба српског народа за истину, правду и слободу. Нагласио је да из Принциповог родног мјеста крећу све активности на којима се жели показати да је српски народ одлучно кроз акцију и опредјељење Принципа кренуо за слободу и спас.

Савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите РС генерал Милан Торбица подсјетио је да ће централна манифестација бити одржана на Видовдан, 28. јуна у Андрићграду и да ће у оквиру обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата бити још доста манифестација.

Начелник општине Грахово Урош Макић истакао је да је ово само једна у низу манифестација којима ће ова општина да обиљежи овај важан историјски датум.

- И на Видовдан ће у овој општини бити приређене одређене манифестације у част Гаврилу Принципу. Обнова родне куће Гаврила Принципа иде по плану. Склапање дрвене конструкције у поодмаклој је фази, а до Видовдана све ће бити спремно - нагласио је Макић.

Иако је био најављен предсједника РС и режисера Емира Кустурице, они су отказали долазак у посљедњи част због изненадних обавеза. Све присутне на парастосу је обрадовала вијест да је Влада Републике Србије одлучила да отвори конзуларно представништво у Дрвару.

Гаврилова смрт

У вријеме кад се догодио атентат, Гаврило Принцип је био сувише млад за смртну казну, па је осуђен на двадесет година затвора. Велику улогу у томе да не добије смртну казну имао је свештеник Милан Билбија, који је одбио да фалсификује његову крштеницу.

Пунољетство се по аустроугарским законима стицало са навршених 20 година, а смртна казна могла је да се изрекне само пунољетном лицу. Принцип је, према датуму из црквене књиге, рођен 26. јула 1894. године, а према датуму уписаном у матичну књигу рођених 26. јуна. Попа Милана су аустроугарске власти прво хтјеле да поткупе да промијени црквену крштеницу, па пошто није хтио, ухапсиле су га и затвориле у Кули старца Вујадина у Ливну гдје је мучен, али није хтио да мијења Гаврилову крштеницу.

Током затворских дана и Принцип је био изложен мучењима. Казну је служио у чешком Терезину, гдје је и умро од туберкулозе 28. априла 1918, пред сам крај Првог свјетског рата. При крају живота имао је око 40 килограма.

У унутрашњости ћелије у тврђави Терезин, данас у зид уграђени окови за које је Принцип био свезан, свједоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча са именом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана