Домаћи произвођачи безалкохоних пића губе битку са увозом

Жељка Кокот 30.11.2015 13:56

Бањалука - Агресивне рекламне кампање мултинационалних компанија и олако пропуштање великих количина безалкохолних пића преко границе загорчавају живот домаћим произвођачима и све већим изазовом чине њихов опстанак на тржишту.

Потрошачи су на куповину увозних безалкохолних пића у првих девет мјесеци ове године спискали 109,8 милиона КМ.

Подаци Спољнотрговинске коморе БиХ показују да је на увоз минералних вода са или без шећера и арома, газираних пића и воћних сокова потрошено 4,48 милиона КМ више него у истом периоду лани, чиме је минус у спољнотрговинском билансу додатно увећан.

Директор бањалучке "Витаминке" Жарко Микић истиче да се домаћи произвођачи налазе у зачараном кругу јер им извоз отежавају нецаринске баријере, док прекомјеран увоз доводи у питање опстанак њихових капацитета. Оправдан би, према његовим ријечима, био само увоз производа које не производимо.

- РС располаже великим количинама воћа и поврћа и одговарајућим капацитетима за прераду. Мислим да је луксуз за државу да дозволи да оволике количине увозног сока и воде пређу границу јер само јачање домаће производње оснажује привреду, подстиче запошљавање и повећава искоришћеност домаће сировине, која у великој мјери пропада - каже Микић и додаје да је додатни проблем то што због лоше контроле на граници врло често на тржиште БиХ улази роба сумњивог поријекла и са нетачним декларацијама.

Економски аналитичар Зоран Павловић сматра да би, осим системске заштите, домаћи произвођачи требало више да улажу у маркетинг јер само на тај начин могу придобити купце који тренутно радије бирају иностране производе.

- Купци су поводљиви, а додатни проблем је што надлежне институције не стају у одбрану домаће производње, која квалитетом може парирати и свјетским брендовима у овој области - каже Павловић.

Док је губитак битке са мултинационалним компанијама због њихове финансијске моћи донекле разумљив, поражавајуће је да домаћи произвођачи не могу да се изборе ни са регионалном конкуренцијом. Највеће количине безалкохолних пића из региона увезене су из Хрватске, Србије и Словеније. Из Хрватске и Србије стижу највеће количине минералне воде без додатка шећера, док воћни сокови, осим из тих земаља, у великим количинама стижу и из Словеније. У увозу су најмање заступљени воћни сокови, док је највећа заступљеност освјежавајућих безалкохолних пића и газираних сокова са шећером, сладилима и аромама.

Индустрија сокова у Србији у посљедњих неколико година је доживјела експанзију захваљујући страним компанијама које су, купујући домаће пропале фирме, створиле респектабилну позицију на тржишту.

Павловић истиче да је проблем наших предузећа и мала производња.

- Она због тога цјеновно не могу парирати свјетским гигантима, а цијена је тас на ваги код купца који обично бира јефтинији производ. Ми располажемо истим природним потенцијалима као Србија, али без добрих и квалитетних инвестиција и уласка великих свјетских компанија на наше тржиште неће бити помака у развоју индустрије сокова - каже Павловић.